Оштро око са оштрим разумом

Бо­гат­ство јед­ног је­зи­ка се огле­да не са­мо у бр­о­ју ре­чи ко­ји­ма рас­по­ла­же не­го и у бр­о­ју зна­че­ња ко­ја јед­на реч има. У све­ту око нас има бес­ко­нач­но по­ја­ва, пред­ме­та, рад­њи, а огра­ни­чен бр­ој ре­чи ко­ји­ма би­смо те пој­мо­ве име­но­ва­ли. По­сле­ди­ца то­га је да ве­ћи­на ре­чи има ви­ше од јед­ног зна­че­ња. У срп­ском је­зи­ку има не­ко­ли­ко хи­ља­да ре­чи ко­је има­ју ви­ше од де­сет зна­че­ња. Њих ће­мо сва­ко­днев­но ко­ри­сти­ти у раз­го­во­ру или пи­са­њу, пр­о­чи­та­ти их на стра­ни­ца­ма књи­га и но­ви­на, слу­ша­ти их пра­те­ћи те­ле­ви­зи­ју и ра­дио. Та­кве ре­ћи мо­же­мо упо­тре­би­ти у мно­гим си­ту­а­ци­ја­ма, че­сто у но­вом зна­че­њу и но­вом кон­тек­сту.

Узми­мо за при­мер при­дев оштар. Да ли сте зна­ли да је то је­дан од при­де­ва са нај­ви­ше зна­че­ња у срп­ском је­зи­ку? Да му се, пре­ма по­да­ци­ма из реч­ни­ка, мо­же при­пи­са­ти ви­ше де­се­ти­на зна­че­ња? Прет­по­ста­вља­мо да ће ве­ћи­ни нај­пре па­сти на па­мет зна­че­ње ко­је се мо­же под­ве­сти под де­фи­ни­ци­ју „кojи свojoм тaнкoм ивицoм дoбрo сeчe, рeжe, кojи je дoбрo нaoштрeн“ – зна­че­ње ко­је опи­су­је фи­зич­ко свој­ство ору­ђа и хлад­ног оруж­ја (оштар нож, оштра са­бља, оштре ма­ка­зе). Ово и је­сте основ­но зна­че­ње, јер је, и пре­ма Асо­ци­ја­тив­ном реч­ни­ку срп­ског је­зи­ка, нај­ви­ше ис­пи­та­ни­ка на­ве­ло упра­во име­ни­цу нож као пр­ву асо­ци­ја­ци­ју на при­дев оштар. 
Али, си­гур­но су сви­ма по­зна­та и уоби­ча­је­на и мно­га дру­га зна­че­ња овог при­де­ва ко­ја ко­ри­сти­мо у сва­ко­днев­ном го­во­ру. Упо­тре­би­ће­мо га и да опи­ше­мо пред­мет за­ши­ље­ног вр­ха (оштро ко­пље), и наг­нут, стрм те­рен (оштра па­ди­на, оштар на­гиб), тка­ни­ну гру­бу на до­дир, круп­ни­је са­мле­ве­но бра­шно и мно­ге дру­ге. Не­ће пр­о­ћи не­за­па­же­но ни оштар за­дах или оштар ми­рис ду­ва­на, јер ова­ко пре­по­зна­је­мо ин­тен­зив­не ми­ри­се ко­ји ири­ти­ра­ју на­ша чу­ла. Оштар звук ће уз­не­ми­ри­ти на­ше чу­ло слу­ха, док су оштар ка­шаљ и оштар бол зна­ко­ви здрав­стве­не сла­бо­сти на­шег орга­ни­зма. На не­чи­је оштре зах­те­ве мо­же­мо ре­а­го­ва­ти оштри­јим то­ном или ће­мо у ма­ни­ру оштрог кри­ти­ча­ра пр­о­пи­са­ти оштру ка­зну. Да ли ће­мо пе­ша­чи­ти на оштром пла­нин­ском ва­зду­ху, док нас ши­ба оштар ве­тар, или ће­мо из то­пле со­бе по­сма­тра­ти љу­де ка­ко ули­цом жу­ре оштрим ко­ра­ком? Си­гур­но ће­те се и са­ми, за­хва­љу­ју­ћи оштром ра­зу­му, се­ти­ти још мно­го при­ме­ра и но­вих зна­че­ња. Раз­гле­да­ју­ћи оштрим оком при­ро­ду и љу­де око се­бе мо­же се уочи­ти још по­ја­ва ко­је су ин­тен­зив­не, упе­ча­тљи­ве, ди­на­мич­не, же­сто­ке, сна­жне, че­сто не­при­јат­не, а ко­је ће би­ти опи­са­не уз ко­ри­шће­ње при­де­ва оштар.
Пред­ста­вље­на су не­ка од зна­че­ња ове оштре ре­чи упр­кос ве­о­ма оштрој кон­ку­рен­ци­ји – са ве­о­ма ве­ли­ким бр­о­јем зна­че­ња су, при­ме­ра ра­ди, и до­бро по­зна­те име­ни­це ва­тра, гла­ва, ку­ћа, вук, ду­ша, де­да, гла­го­ли ићи, до­не­ти, др­жа­ти, на­пра­ви­ти, ве­за­ти, обо­ри­ти, охла­ди­ти, при­де­ви до­бар, ма­ли, леп, ви­сок, не­жан, мр­шав, ве­дар и мно­ге дру­ге ре­чи срп­ског је­зи­ка. 
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ, док­то­ранд Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та УБ