Стални другари

Одлуку Либерално-демократске партије да на своју листу опет прихвати Демохришћанску партију Владана Батића и Социјалдемократску унију Жарка Кораћа, Зоран Остојић, функционер ЛДП-а, објаснио је речима да су ДХСС и СДУ њихови „стални партнери и о томе не треба преговарати”. Он, како је пренела Бета, није желео да прецизира колико је тим странкама понуђено мандата. Остојић је навео и да је ЛДП, поред ДС-а и СРС-а, партија која може сама да изађе на изборе.

Будући да је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, на председничким изборима у јануару добио нешто више од 230.000 гласова, односно 5,6 одсто, Остојићева рачуница вероватно има основа, али треба подсетити и на то да је исти страначки савез на последњим парламентарним изборима, јануара прошле године, освојио око 211.000 гласова, или 5,3 одсто (подаци Цесида), али уз „асистенцију” Лиге социјалдемократа Војводине.

А Владан Батић је пре три дана, отварајући канцеларију ДХСС-а у Куршумлији, образложио разлог монархистичког ДХСС-а за партијску сарадњу са ЛДП-ом: „Показало да је та проевропска опција издржала пробу времена и да је заступала бираче на прави начин у парламенту”.

На питање „Политике” зашто им је битан савез са странкама које немају велико упориште у бирачком телу (СДУ је и у претходном скупштинском сазиву узео учешће преко листе ДС-а, а на тим изборима децембра 2003. године, ДХСС је у коалицији са неколико мањих партија освојио око 44.000 гласова, или 1,1 одсто), јуче су нам у ЛДП-у рекли да су те странке увек биле уз ЛДП и да су природни савезници. На констатацију да се ЛДП, ДХСС и СДУ прилично идеолошки разликују, у ЛДП-у су истакли да је европски пут Србије који сви они заговарају довољно велики циљ да потре неке разлике.

Оцењујући разлоге за ово партијско заједништво, политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да су „у игри неки персонални мотиви”. „Конкретно, лидери тих политичких партија су се показали као нека врста добрих савезника ЛДП-а у борби за одређене политичке идеје које ЛДП промовише као најјаче и најзначајније. Руководство ЛДП-а верује тим људима, а они, опет, подржавају ту опцију јако дуго. То је спој неке личне блискости и неких усклађених политичких ставова”, каже Станковић, додајући да су вероватно спојени и на критици Коштуничине владе и на заједничким успоменама док су били на власти у време ДОС-а.

Треба подсетити и да према Закону о финансирању странака, и партије које обезбеде учешће у парламенту и преко неке друге листе, добијају право на месечно финансирање из државне касе. Тако је, према последњем доступном финансијском извештају који се односи на сазив Скупштине после избора из 2003. године, за странке Жарка Кораћа, Бајра Омерагића и Есада Џуџевића, које су у парламент ушле преко листе ДС-а, као и за Српску либералну странку која је била на листи ДСС-а, у 2006. години издвајано месечно по скоро милион динара!