Благо Сингидунума

Накит од драгог камења, племенитих метала, стаклене пасте и других скупоцених материјала, који су носили житељи на овом подручју у време Римског царства, представљено је у Конаку кнегиње Љубице на изложби „Благо Сингидунума – из Збирке за антику Музеја града Београда”.

Аутори поставке су др Славица Крунић, музејски саветник, и Милорад Игњатовић, виши кустос Музеја града Београда. Приказивање ове богате збирке уприличено је поводом обележавања 113 година од оснивања Музеја града. Под стаклима витрина, пажњу привлаче фибуле то јесте копче, огрлице, прстење…

Многи су се латили лупе да би се осведочили како је изгледао прстен с драгуљем који је штитио од клетве злих очију, али и да на једном од експоната уоче гравиру бога Меркура. Ту су биле и римске геме с представама богиње Фортуне. Загледало се и у хеленистичке минђуше с лављим главама и огрлицу састављену од 32 златне перле. Ово су само неки од 200 изложених предмета велике вредности.

„Народ тог доба бирао је мотиве према себи, према свом опредељењу и веровању. Неки су тај избор правили према послу који раде или су бирали нешто за шта су веровали да ће им донети успех или здравље и излечење од болести”, поручују аутори. Некима је било довољно, како кажу приређивачи изложбе, да на накиту испишу поруку „Буди срећан!” или „Живи с љубављу”.

Ови највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града својом разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.

Археолошки материјал, откривен на простору данашњег Београда и у његовој широј околини, сведочи о изузетном развоју појединих грана занатства и уметности, као и о великом промету робе који је условио процват трговине у Сингидунуму.

„Злато у античком свету било је не само метафора бесмртности богова већ је као најскупоценији метал био градација богатства, моћи и друштвеног статуса власника како накита тако и других предмета израђених од њега. Зато се златни накит третира као специфични облик духовне и материјалне културе сваког народа и он није само модни већ је и сталешки, породични, култни или војни симбол”, истакли су аутори.

О значају поставке говорила је и Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда, рецензент књиге „Римски накит у Београду” др Татјана Цветићанин, научни саветник и руководилац Касноантичке збирке у Народном музеју.

Изложбу је отворио Горан Весић, градски менаџер. Он је, честитајући рођендан Музеја града, најавио да ће музеј бити реконструисан.

Према његовим речима следеће недеље ће бити представљена идејна решења за реконструкцију зграде Војне академије у Ресавској улици, која је недавно припала граду Београду и која ће постати нова зграда Музеја града Београда.

„Три године нам је требало да решимо компликоване имовинско-правне односе у згради Војне академије у Ресавској улици, која је припала граду. Расписали смо конкурс за идејно решење и од њих ћемо једно одабрати. По томе ћемо обновити зграду и коначно ће Музеј града Београда добити своју кућу”, објаснио је Весић.

Он је суграђане позвао да у уторак посете изложбу предложених решења и кажу шта мисле о њима, јер тако одлучујемо како ће музеј изгледати.

Генерални пројекат, како је поручио градски менаџер, очекује се следеће године.

Након тога, кренуће се с реконструкцијом зграде. Посао, према његовој оцени, неће бити брз, заправо, трајаће неколико година.

Изложба је припремљена захваљујући средствима Секретаријата за културу града и отворена је до 15. јануара.