Закон о стечају опет на преправци

После три измене Закона о стечају у последњих десет година, такозвани стечајни оквир Србије добио је високе оцене. На листи „Дуинг бизнис” Светске банке за 2015. годину, на којој је више од 190 земаља, дели од 12. до 16. места, а у прошлогодишњој анализи Међународног монетарног фонда записано је да је наш Закон о стечају, „уз одређене недостатке, у складу са најбољом међународном праксом”. Због „одређених недостатака” и „проблема у примени”, управо је почела процедура и четврте измене српског „стечајног оквира”. Јавна расправа о Нацрту измена и допуна Закона о стечају трајаће до 30. октобра.

Зашто се, заправо, Закон о стечају опет „мења и допуњује”, на чији захтев и с којим циљем, питала је „Политика” Драгана Стевановића, државног секретара у Министарству привреде.

– Када је реч о стечајним поступцима, у протекле две године направљен је озбиљан помак и о томе говори статистика – каже Стевановић. – Али, измене су потребне како бисмо отклонили све оно што је у примени закона овај поступак оптерећивало и чинило га неефикасним. Основни циљ је да се унапреди положај обезбеђених поверилаца и сам процес учини бржим и ефикасним. Измене закона су важне и због наших договора са ММФ, али је још важније што њима додатно унапређујемо пословни амбијент и чинимо га извесним за пословање.

У образложењу измена и допуна Закона о стечају предлагач, поред осталог, истиче да ће пресложене новине побољшати положај поверилаца, уз заштиту интереса и очување положаја предузећа у стечају. Циљ је да стечајем предузеће превазиђе потешкоће, намири повериоце и стане на ноге, а у случајевимa када то није могуће, намири повериоце и преосталу имовину прода неком ко ће је „ставити у функцију”.

Предлагач указује да су нове промене Закона о стечају предложене ради унапређења пословног окружења, тако да оно буде извесно и сигурно за пословање. Намера је да се прекине „зачарани круг дуговања” између предузећа и њиховог ликвиднијег пословања, али и бољег положаја и заштите поверилаца – радника, других предузећа и државе. Измене ће омогућити и учешће такозваних разлучних, односно заложних поверилаца у поступку одлучивања о издавању у закуп или продаји обезбеђене имовине. Рачуна се и на скраћивање рокова за одлуке о банкротству и реорганизацији. Измене закона уводе и ефикаснији механизам за разрешење стечајног управника, а омогућавају и ефикаснију продају имовине која није од значаја за реорганизацију.

Из министарства напомињу да је после измена закона 2014. године број отворених стечаја увећан са 210 у 2014. на 583 у 2015. години. У првих седам месеци 2016. отворена су 254 стечајна поступка у државним и приватним фирмама. Број отворених поступака стечаја у последње две године повећао се прво зато што је држава одлучила да реши питање 236 државних и друштвених предузећа из портфеља за приватизацију. С друге стране, знатно је олакшано покретање стечаја, тако што је судовима омогућено да у случају блокираних, и државних и приватних предузећа, лакше покрену овај поступак како би се наплатили повериоци.

Од 4.546 поступака покренутих према Закону о стечају, без података о унапред припремљеним плановима реорганизације (УППР), 59 одсто је закључено или обустављено. Око 60 одсто стечајних поступака је закључено или обустављено у року од две године, а 70 одсто у року од три године. Ипак, осам одсто поступака траје више од пет година. При том је учешће друштвених предузећа у таквим поступцима знатно мање у односу на приватна предузећа и износи око 30 процената.

Разлози дугог трајања стечајног поступка у овим случајевима често су објективни, кажу у министарству, јер окончање стечаја није могуће услед околности на које не може да се утиче. Реч је о проблемима око враћања имовине у процесу реституције или немогућности продаје и након вишеструког оглашавања. Али, има и случајева када стечајни управници и повериоци нису мотивисани и подстакнути да закључе поступак. На пример, уколико постоји закуп из ког се финансирају трошкови поступка, али и случајева неадекватних решења којима се регулише поступак продаје.

Последице исувише дугих стечајних поступака посебно сносе „разлучни повериоци” који често нису могли битно да утичу на ток стечајног поступка.

У Министарству привреде верују да ће измене и унапређење одредби закона допринети да се прекине зачарани круг дуговања између предузећа и да радници брже наплаћују своја потраживања. Поготову што значајан број запослених у таквим фирмама има статус заложних поверилаца.

„Стечај не значи нужно и крај неког предузећа, а томе су доказ многе фирме које данас успешно послују у Србији”, тврде из Министарства привреде и додају да је намера да се предложеним изменама Закона о стечају „уклони та негативна перцепција овог правно регулисаног поступка и искористи да се фирме које су доспеле у незавидан положај опораве и наставе нормално да послују”.

Циници ће рећи да су све досадашње реформе „стечајног оквира” – нови закони из 2004. и 2009, као и измене последњег 2014. године, имале за циљ да омогуће предузећима у кризи да превазиђу потешкоће, али су ретки срећници међу запосленима у таквим фирмама који су га дочекали и сачували своје редно место. Статистика је регистровала скраћење трајања стечајева, али је Србија остала без своје индустрије и стотине хиљада радних места.

Број потврђених УППР се смањује

После последњих измена и допуна Закона о стечају смањио се број потврђених Унапред припремљених планова реорганизације (УППР). У 2014. години број потврђених УППР је 80, док је у 2015. години 41 потврђен.

УППР се као механизам у претходном периоду често користио за „куповину времена”, а не као начин да предузеће у проблемима, кроз договор са повериоцима плански измирује своје обавезе и на тај начин превазиђе потешкоће и врати дугове. Изменама из 2014. године, овакво понашање је онемогућено што је утицало на мањи број усвојених, али реалније планираних УППР-ова.

Намирење поверилаца

Разлучни повериоци у просеку намирују 56,5 одсто својих потраживања када је вредност реализоване предметне имовине преко милион динара.

У 140 поступака разлучни повериоци су били у потпуности намирени, док је у још 30 поступака намирење било веће од 75 одсто.

Ови подаци говоре, кажу у министарству, да је дошло до увећања просечног намирења у односу на период пре усвајања последњих измена и допуна закона.

Иако је наплативост потраживања пресудна за степен намирења, положај разлучних поверилаца је могуће побољшати тако да се истовремено омогући и бржи и ефикаснији стечајни поступак.