ДС уступа Динкићу четвртину места

Озваничавањем предизборног савеза Демократске странке и Г17 плус, објављивањем да ће на листи Либерално-демократске партије бити и Демохришћанска странка Србије и Социјалдемократска унија, потврђивањем „народњачке” коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије, уз најаву да би Јединствена Србија могла да се нађе у „загрљају” Социјалистичке партије Србије и Партије уједињених пензионера Србије, предизборна слагалица у Србији полако добија коначан облик. Под претпоставком да ће и странке појединих мањина највероватније наступити са заједничким листама, очигледно је да ће од релевантних партија самостално да наступе само радикали. А ако свака од ових групација „прескочи” цензус, што је врло вероватно, нови сазив парламента могао би да буде доста шароликији од досадашњег и, заправо би више подсећао на Скупштину Србије из времена ДОС-а.

Партијско шаренило могло би да употпуни и приклањање Лиге социјалдемократа Војводине листи ДС-а и Г17 плус, у којем је и СДП Расима Љајића, што би требало да буде познато данас, али и СПО. Већ са странкама Млађана Динкића и Расима Љајића Демократска странка слови за најозбиљнијег такмаца Српској радикалној странци која је, према свим досадашњим истраживањима, и даље појединачно најјача партија.

Демократска странка и Г17 плус наступиће с листом под именом „За европску Србију – Борис Тадић”, а Борис Тадић и Млађан Динкић договорили су се да Г17 плус на изборној листи има 60 од 250 кандидата за посланике, односно 24 одсто. Уколико коалиција освоји до 100 мандата у скупштини, Г17 плус ће добити 23 одсто мандата. Ако листа освоји од 100 до 110 места, Динкићевој странци припашће 24 одсто посланичких места, а уколико премаше ову норму, Г17 плус биће награђена са 26 одсто мандата. У свакој варијанти та странка ће располагати самостално својим мандатима и слободна је да оформи сопствени посланички клуб или да буде у истој посланичкој групи са демократама.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да ће ова коалиција добити више гласова него да је свака од странака ишла засебно. Тако обједињени моћи ће, како каже, да се представе као најјачи претендент на власт у Србији.

Са том проценом слаже се и Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС, и додаје да ће њихов резултат бити знатно већи од простог збира гласова које би освојиле ДС и Г17 плус, да наступају самостално. Објашњавајући откуд ДС у савезу са странком која јој програмски није најблискија (ДС је чланица Социјалистичке интернационале, а Г17 плус је, као и ДСС, придружени члан Европске народне партије), она каже да се демократе нису водиле ускостраначким интересима, већ жељом да не пропадне ниједан глас проевропски оријентисаних бирача. Баш из те жеље да не пропадне ниједан „евроглас” ,

међутим, према њеним речима, на истој листи нису неке друге партије, попут ЛДП-а, којима је приоритет улазак Србије у Европску унију.

– Ако постоје странке које сигурно могу да „прескоче” цензус, боље је да наступимо у две или три колоне – каже Колунџија за „Политику”, а на питање да ли то значи да Г17 плус самостално не би могао да пређе цензус одговара одречно.

И у Г17 плус истичу да им цензус од пет одсто за улазак у републички парламент не представља проблем и наглашавају да је овај савез створен како би се спречила победа СРС.

– Ово неће бити класични страначки избори, већ референдумско изјашњавање између еврореформиста и евроскпетика – каже Никола Папак, шеф информативне службе Г17 плус, и додаје: „Гласа се за идеју, не за странку.”

А најважнија идеја око које су се окупили ДС и Г17 плус су евроинтеграције.

– ДС и Г 17 плус нашли су се на питању европских интеграција, као што су се Чеда Јовановић и Владан Батић нашли на питању лустрације, на питању сарадње са Хашким трибуналом, као и на питању неких заједничких геополитичких процена везаних за будућност Србије – закључује Дејан Вук Станковић, указујући да странке у Србији још нису идеолошки профилисане и да се коалиције више праве у односу на нека базична политичка уверења, која страначки лидери и страначке листе имају у односу на актуелне политичке догађаје.

Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић недавно је за Танјуг оценио да ће предстојећи ванренди парламентарни избори у Србији бити "изразито неизвесни”, због чега је за сваку од „стожерних партија” (СРС, ДСС, ДС и ЛДП) важно да окупе што је могуће више партија око себе, јер и веома мали број гласова може да пресуди.

– Да би се прешао цензус, претпоставка је да ће бити потребан веома велики број гласова зато што се очекује висок одзив, и што је већи одзив то је виши цензус у броју гласова. Свака странка која није сигурна да може да пребаци 220.00-230 000 гласова просто мора да тражи неко удомљење у некој од коалиција – оценио је Благојевић.

Он је истакао и да треба тежити прављењу природних коалиција странака које имају сличне или једнаке политичке оријентације, макар по основу онога што се сматра да ће у тим изборима представљати кључна питања.

За разлику од ДСС и НС која је у доброј мери и програмска, очигледно је да су се разнородне партије окупиле око ДС-а, односно ЛДП-а, пре свега на основу процене да ће евроинтеграције бити једно од кључних питања кампање.

Оцењујући да укрупњавање политичке сцене још није на делу, иако сви ови предизборни савези могу да указују на то, Дејан Вук Станковић каже да ће се на овим изборима ипак мање-више кристалисати политичке опције. Конзервативно десна ће имати СРС и „народњаке” као своје „заступнике”, док ће еврореформску опцију представљати групације око ДС-а и ЛДП-а.

Истрајавање малих партија на политичкој сцени он објашњава њиховим добрим капацитетом да се договарају са великим „играчима”.

– Очигледно те партије у сложеном политичком процесу, какав је овај, на свој начин „задуже” велике играче и онда на основу тога добијају неку врсту кредита за политички опстанак. Лидери малих партија умеју да преговарају о својој судбини – каже Дејан Вук Станковић објашњавајући да истовремено велике партије, осим што имају обавезу да врате дуг, главни мотив за прављење коалиција са мањим странкама имају у жељи да се спречи расипање гласова.

Он као најактуелније примере „задужености”, наводи Динкићеву свесрдну подршку Тадићу у председничкој кампањи, као и спор са „народњацима” кад је „врло отворено изговорио оно што је вероватно највећи део ДС-а мислио”.

– Динкић је просто ту купио простор за преговоре са ДС-ом. Ту се врло вешто поставио – каже Дејан Вук Станковић, наводећи да се и Коштуница, који је имао велику партију после 5. октобра, ослања на Велимира Илића, који је, ипак, регионални лидер и ни изблиза нема формат који има ДСС.

Б. Баковић - М. Р. Петровић

----------------------------------------------------------------

Палма: Отпала коалиција са Лечићем и Мајом Гојковић

Председник Општине Јагодина и странке Јединствена Србије Драган Марковић Палма рекао је јуче да је договорио коалицију са којом ће наступити на предстојећим изборима, али није желео да каже и које ће странке бити у тој коалицији. „Могу само да вам кажем да ћемо са тим странкама наступити и на локалним изборима. Све остало ћемо рећи сутра на конференцији за новинаре”, изјавио је Марковић и додао да ће се његова партија помињати у називу коалиције.

Он је рекао да су у игри биле три опције, од којих је једна била заједнички наступ на изборима са бившом радикалком Мајом Гојковић и лидером покрета „Моја Србија” Браниславом Лечићем. Међутим, опција са Гојковићевом и Лечићем је, како тврди, отпала.

Марковић је навео да је његов кључни циљ да оно што ради у Јагодини пренесе на целу Србију. „Сви причају о Косову, а ја хоћу да запослим људе. Тражићу да држава даје 200 евра за свако треће и следеће дете до његовог пунолетства, јер се тако бори против беле куге”, истакао је Марковић. Он је казао да се у Јагодини 15 дана након венчања један члан брачног пара запосли и додао да ће тражити да се такви програми запошљавања примењују и у другим деловима Србије.

Бета

--------------------------------------------------------------

Костреш: Приводимо крају преговоре са ДС-ом

Заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш изјавио је јуче да ће Главни одбор те партије на данашњој седници донети одлуку о заједничком наступу са Демократском странком на парламентарним изборима. „Преговори се приводе крају и постоје велике шансе за заједнички наступ на изборима”, рекао је Костреш агенцији Бета.

Он је навео да ће заједнички наступ на покрајинским изборима бити ствар стратешке процене да ли је боље да се формира јединствена листа или да се иде на „два колосека”. „Најважније је да се преговори одвијају у доброј атмосфери. Сада разговарамо о основним начелима и програму, а о тактици ћемо касније”, казао је Костреш.

Бета