Путин игра свим картама

Воде источног Медитерана скоро да пенушају од ратних бродова Запада и Русије. Никада у историји тог подручја још од Другог светског рата није било такве концентрације ратног бродовља као што је то данас. Рат у Сирији и америчко-руски врло хладни односи, односи на ивици потпуног замрзавања, довели су до потенцијално конфликтне ситуације како у ваздушном простору тако и на мору. После америчке акције бомбардовања аеродрома, који на истоку Сирије држе снаге лојалне влади председника Башара Асада, дошло је и до краха примирја које су склопили министри спољних послова Русије и САД, Сергеј Лавров и Џон Кери. У Москви су се појавиле сумње да делови Пентагона и Стејт департмента делују самостално и да мање од месец дана пре америчких избора Вела кућа више не контролише своје „јастребове”. Амерички медији су у оптицај пустили причу о америчком превентивном нуклеарном удару на Русију, што је само нуклеарна верзија старе америчке приче о „глобалним и истовременом удару са 7.000 конвенционалних ракета по циљевима у Русији, чиме би Москва после неколико сати била присиљена на капитулацију”.

Русија је на те претње ових дана одговорила масовним вежбама система цивилне заштите у којима је учествовало око 40 милиона грађана. Биле су то најмасовније вежбе у историји цивилне заштите у Русији. Истовремено су и стратешке нуклеарне снаге Русије имале неколико великих маневара. Вашингтон је затим кренуо с новом фазом сатанизације Русије и председника Путина, оптуживши Москву, наравно без икаквих доказа, за напад на хуманитарни конвој Црвеног крста код Алепа. Америчка штампа тврди да Пентагон предлаже председнику Обами бомбардовање сиријских аеродрома и положаја сиријске војске ударима крстарећих ракета и дронова. И то тако да се не види и не открије ко је то урадио, како САД не би биле оптужене да су напад извеле без дозволе Савета безбедности УН. Ствари су доведене до усијања, нови преговори о Сирији у Лозани нису резултирали прекидом рата, побуњеници и терористи у Алепу су опкољени, Американци су на истоку Сирије бомбардовањем срушили два велика моста на Еуфрату и Москва је одлучила да појача своју војну присутност у Сирији и у водама испред Сирије.

Прво је на аеродром Хмејмим крај Латакије послата нова група авиона Су-25, Су-34 и Су-30. Аеродром је обезбеђен и ракетним ПВО системима С-400 и „панцир”. У новоизграђене објекте у Хмејмиму уселили су се и руски Спецназ војници. У Тартусу су Руси почели да проширују луку у праву војно-поморску базу, која ће моћи да пружа све логистичке услуге, као и да ремонтује ратне бродове. За обезбеђење те базе довезен је ПВО систем С-300 у верзији система Антеј-2500. То је систем првенствено намењен борби против крстарећих пројектила, што значи да је Москва писање америчке штампе врло озбиљно схватила. И генерал Игор Конешенков, портпарол Министарства одбране Русије, изјавио је да „руски оператори на системима С-300 и С-400 неће имати времена да размишљају на кога лете крстареће ракете које уоче на радарима, већ ће одмах лансирати своје пројектиле и да ће руски ПВО системи бранити сиријску војску”.

Из Вашингтона је уследила најава да ће САД одговорити Русији на њене наводне хакерске нападе и то тако да ће Москва бити изненађена. И после свих тих најава и међусобних претњи дошла је и она чувена изјава Путина упућена Белој кући, када су Руси заправо рекли: „Претите нам нуклеарним ратом, у реду ми смо и на то спремни. Изволите ако смете”.

Но, сада је председник Русије бацио је још једну рукавицу у лице Америци. Из састава Северне, уједно и најснажније, руске ратне флоте упутио је у воде испред обале Сирије четири велика ратна брода, од којих су два и најбоље наоружани површински ратни бродови данашње руске ратне морнарице. Ка водама источног Медитерана плове носач авиона „Адмирал флоте Совјетског Савеза Кузњецов”, тешка атомска крстарица „Петар Велики” и два велика противподморничка брода „Североморск” и „Вицеадмирал Кулаков”. Уз тамо већ распоређене ратне бродове руске Црноморске флоте, четири нова брода у формацији заштите Сирије и с правца мора требали би да охладе усијане главе у Пентагону. Тешка атомска крстарица „Петар Велики”, класа „Киров”, има 28.000 тона пуног депласмана, брзину од 32 чвора, посаду од 700 људи и цео арсенал ракета брод-брод, противподморничких ракета и ракета за гађање авиона и крстарећих пројектила: 20 пројектила брод-брод „гранит”, или СС-Н-19, 14 пројектила брод-брод СС-Н-14, 48 ракета система ПВО С-300 „форт”, или СА-Н-20, 128 ракета система ПВО „тор”, или СА-Н-9, 40 ПВО пројектила СА-Н-4 „гецко”, топове од 130 мм, руски „гетлинг” АК-630, 6 система „каштан”, три хеликоптера, системе РБУ...

Противподморнички бродови „Вицеадмирал Кулаков” и „Североморск” су класа разарачи „Удалој” од 7.570 тона пуног депласмана, 35 чворова брзине, 300 људи у посади и наоружани су са по осам противподморничких ракета СС-Н-22 и ПВО системом СА-Н-11, топовима од 100 или 130 мм и два противподморничка хеликоптера Ка-27.

Носач авиона „Адмирал флоте Совјетског Савеза Кузњецов” недавно је имао генерални ремонт и на палуби је добио нове морнаричке ловце Миг-29 К, поред постојећих 12 авиона Су-33, четири Су-25 и 24 противподморничка хеликоптера Ка-27, што ће ојачати ваздушну заштиту руске флоте у источном Медитерану. Ловци Миг-29 К у морнаричкој верзији имаће прилике да у Сирији обаве и ратне задатке гађања копнених циљева, док ће радари и ПВО системи на та четири нова брода руске флоте испред обале Сирије употпунити систем ПВО.

Дакле, Путин је, упућујући најмоћније руске ратне бродове у воде источног Медитерана послао уједно и до сада најснажнији војни изазов Америци. Бела кућа има само два могућа одговора: повући дискретно све претње и вратити се преговорима о Сирији или напасти, па шта буде. Проблем је што нико са сигурношћу не зна шта може на крају да буде то „па шта буде”.