Изложба фотографија Ев Моркрет

Код Дада Ђурића отишла је ненајављена. Закуцала је на врата и наш велики сликар великодушно ју је примио у кућу. Представила му је пројекат и он је пристао на сарадњу – тако је настао један од „бинома” Ев Моркрет, у чијој су изради учествовали поред ње и наши Владимир Величковић, Владимир Лалић, Тијана Којић, Немања Мате Ђорђевић и бројни други страни уметници. Изложба ових радова насталих у четири руке – њених фотографија на којима су поменути ствараоци интервенисали – отвара се у уторак у 20 сати у галерији Хаос. Биће то први пут да ће се они наћи пред јавношћу.

Цртежи или колажи које су, свако према свом нахођењу, уметници додавали на женске актове Моркретове, у неким случајевима представљају само благ мотивски додатак, док у неким присуствујемо приличној дисторзији оригиналне фотографије. Њено интересовање за  тело, које воли да приказује у фрагментима, често без главе, без идентитета, овим специфичним уметничким поступком пуштања другог у сопствену поетику бива надограђено. Упитана да ли је колегама са којима је сарађивала давала потпуну слободу или су заједничка дела створена као плод разговора са јасним смерницама гошћа из Француске каже:

– Нит која нас спаја морала је да постоји, али су се током тих дивних уметничких сусрета догађале неочекиване ствари. Да, имали су слободу, сами су бирали и фотографије на којима ће радити. У крајњем производу, новом делу, сусрећу се тако две личности.

На доњем нивоу галерије налазе се серије фотографија женских и мушких актова који су реминисценције на познате сцене и приказе великана историје уметности. У тим радовима фотоапарат није фокусиран на једну већ на више особа.

– Тај другачији приступ фотографисању понекад је у мени стварао сензацију да сам диригент... Група модела, мушкараца и жена, опонашали су чувене слике, са мојом жељом да буду верне копије – каже наша саговорница.  

Историчарка уметности, Брижит Дикусо-Мао, чији текст се налази у каталогу поставке, између осталога каже: „Ништа не лаже мање од тела. Да бисмо се срели са својом душом и дотакли прави извор осећања, довољно је гледати актове ове уметнице, јер они уједно представљају меланхоличну медитацију над временом, филозофско размишљање о уметничком стваралаштву али и омаж пун дивљења њеним претходницима”. Изложба траје до средине новембра 2016.