Дијалог о улози Степинца до Другог светског рата

После првог састанка у Риму, на којем је утврђена методологија рада, комисија је сусретом у Загребу започела са радним седницама комисије која ће проучавати историјску улогу Алојзија Степинца. Према ранијим најавама, комисија ће прво разматрати биографију загребачког надбискупа до Другог светског рата. Тек потом, разговараће се о историјским чињеницама и периоду о којем Српска православна црква и Католичка црква имају супротстављена гледишта: улози Алојзија Степинца у Другом светском рату.

Мешовита комисија, основана на предлог папе Фрање, састаће се шест пута у наредној години дана, саопштено је са последње седнице Хрватске бискупске конференције (ХБК) одржане прошле недеље. У њему се подсећа и да је у Риму утврђен начин рада, како се истиче, према методологији историјске науке утемељене на расположивој документацији.

„Рад комисије неће имати никаквог утицаја на поступак канонизације блаженог Алојзија Степинца, који је искључиво у надлежности Свете столице“, наводи се у саопштењу ХБК.

Тиме се, у ствари, понавља став из саопштења Свете столице објављеног после првог састанака одржаног средином јула у Риму, у којем је такође наведено да резултати до којих комисија дође неће имати утицаја на Степинчеву канонизацију. Говорећи на ову тему, патријарх Иринеј изјавио је у недавном интервјуу за српске медије да је „ствар Ватикана“ да ли ће уважити аргументе српске стране у вези са улогом загребачког надбискупа у Другом светском рату. Обраћајући се папи Фрањи писмом 2014. године и тражећи да се канонизација Степинца препусти „непогрешивом суду Божјем“, патријарх Иринеј нарочито је истакао покрштавање Срба у Другом светском рату које је, верује, било добро познато Степинцу.

О загребачком надбискупу, на основу доступне историјске грађе, први пут директно разговарају представници Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској, док радом комисије координира представник Свете столице француски свештеник Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. Делегацију СПЦ у овој комисији чине митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, владика бачки Иринеј, владика славонски Јован и професор др Дарко Танасковић, стални представник Србије при Унеску и некадашњи амбасадор наше земље при Светој столици. Међу архијерејима СПЦ за једног од најбољих познавалаца периода Другог светског рата важи владика славонски Јован, који је и вишегодишњи председник Одбора за Јасеновац Српске цркве. Представници Католичке цркве у Хрватској у комисији су загребачки надбискуп Јосип Бозанић, бискупи мостарско-дувањски Ратко Перић и пожешки Антун Шкорчевић, на чијој се канонској територији налази спомен-подручје Јасеновац. Чланови њихове делегације су и двојица историчара, Марио Јареб и Јуре Кришто, и обојица се баве периодом Другог светског рата.