Једна судница за двоје судија

Најаве надлежних да ће се суђења у београдском Вишем суду, након пресељења из Палате правде у зграду некадашњег војно-техничког института у Катанићевој улици одвијати „несметано и по унапред утврђеном распореду”, чини се, пале су у воду. Најпре је почетак одржавања претреса са 5. померен за 12. септембар, а данас, после више од месец дана, суђења се често одлажу или презаказују због недостатка судница и „техничких разлога”. Само прошле седмице отказана су два медијски увек праћена суђења: поступак против Ђорђа Прелића у случају „Татон” и онај против пензионисаног генерала Момчила Перишића због шпијунаже.

Иако се у првом случају, судском позиву није одазвао ниједан сведок, судија Оливера Пајић својски се потрудила да се претрес одржи и да се изведе бар један од предложених доказа. Одлучила је да странке у поступку прегледа одређени видео. То, међутим, није било могуће: из техничких разлога снимак није могао да буде приказан, а на судијино питање када ће то моћи да буде урађено, уследио је одговор радника техничке службе:

– За месец дана.

На предлог бранилаца и уз сагласност поступајућег тужиоца, судија је „повуци потегни” заказала термине за чак четири наредна претреса. Са колегиницом са којом дели судницу договарала се око слободних термина, а један је чак заказала и у судници у Централном затвору.

Слично је било и са случајем „Перишић”. Суђење које је требало да буде одржано протеклог уторка, раније је презаказано. Како нам је незванично рекао један од учесника у поступку, разлог отказивања био је што председник већа није могао да обезбеди слободну судницу.

У писаним одговорима на постављена питања „Политике” о броју одложених и презаказаних суђења, као и разлозима за то, Виши суд је навео да је овакав податак могуће дати само увидом у списе сваког појединачног предмета. Предмети који су заведени у уписник „К” у којима суде судије првостепеног кривичног одељења (евиденција пунолетних кривичних предмета прим. аут.), наводи се у одговору, има више од хиљаду.

– Нетачна је информација да је главни претрес у кривичном поступку који се пред овим судом води против Момчила Перишића и других презаказан „јер судија није могла да обезбеди судницу”. Наведени главни претрес био је заказан за 11. октобар пре почетка селидбе кривичних одељења Вишег суда у Београду. Након селидбе је главни претрес презаказан за 2. новембар у складу са утврђеним распоредом судница и просторија судија кривичних одељења овог суда – наводи се у одговору на питање да ли је тачно да је претрес одложен зато што судија није обезбедио судницу.

У згради правосудних органа у Катанићевој улици, како се пише у одговорима, Виши суд у Београду има 14 судница. Једну судницу користи двоје судија „према унапред утврђеном распореду”.

– Напомињемо да је због реконструкције и адаптације зграде Палате правде, на нову локацију пресељено 230 запослених, близу 20.000 кутија са предметима, целокупни инвентар. При свему овоме, пресељење је извршено без било каквих пропуста, захваљујући координисаном раду судске управе и свих запослених. Председник Вишег суда предузео је све мере за правилан, тачан и благовремен рад суда на новој локацији, те се суђења редовно одржавају од 12. септембра 2016. године – наводи се у одговору.

Док у Друштву судија Србије сматрају да је пресељење судова нарочито тако великих као што су београдски, сложен посао и да странке морају да имају стрпљења, у Адвокатској комори Србије кажу да је српско правосуђе одавно у кризи и наглашавају да због новонастале ситуације, осим грађана и делиоци правде морају да имају разумевања за странке.

– Проблем је када се за седам година судови селе три пута. И да су сви услови савршени, опет би се у тим десетинама хиљада предмета, могле догодити одређене конфузије, попут дуплих заказивања или незаказивања суђења. Зато је потпуно „нормално” ово што се дешава, иако знам колико је то тешко за странке. Друштво судија је још летос, после првих најава да ће поново доћи до пресељења судова, замолило Београђане да имају стрпљења за нова одлагања поступака. Молимо их и сада, јер ову ситуацију нису измислиле судије. Нужда је била да се тако нешто деси – казала је за „Политику” Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић сматра да је вршење правде у Београду у застоју.

– Један судија Вишег суда ми је рекао да није могао да одржи суђење иако је реч о програмском предмету, јер судницу има на располагању дан и по недељно. Очигледан је недостатак просторија. У Београду је вршење правде у застоју због пресељења. И то је дефинитивно велики проблем. Очигледно је да су се они који су одговорни потрудили да се то уради ефикасно. Међутим, сигурно је да се није могло урадити на начин да буде апсолутно безбедно. Последице ће се осећати још дуго... Судије још поуздано не знају како ће, где ће даље – сматра Ђорђевић и наводи да је српско правосуђе одавно у кризи.

Заказивање суђења од славе до славе

Када је заказивала термине наредних претреса у поступку против Ђорђа Прелића, судија је имала грдних проблема. Таман када би нашла дан када је судница слободна, учесници поступка би констатовали да је тада нека од крсних слава.

– Можемо ли 16. новембра – питала је судија.

– Немојте, тада је Ђурђић – констатовао је неко од странака.

– Добро, хоћемо ли 21. новембра – поново је питала судија.

– Јао, судија, па немојте. Тада је Свети Аранђел – речено је.

– Има слободан термин и 19. децембра, али је тада Свети Никола – констатовала је, сада већ сама, судија.