Jedna sudnica za dvoje sudija

Najave nadležnih da će se suđenja u beogradskom Višem sudu, nakon preseljenja iz Palate pravde u zgradu nekadašnjeg vojno-tehničkog instituta u Katanićevoj ulici odvijati „nesmetano i po unapred utvrđenom rasporedu”, čini se, pale su u vodu. Najpre je početak održavanja pretresa sa 5. pomeren za 12. septembar, a danas, posle više od mesec dana, suđenja se često odlažu ili prezakazuju zbog nedostatka sudnica i „tehničkih razloga”. Samo prošle sedmice otkazana su dva medijski uvek praćena suđenja: postupak protiv Đorđa Prelića u slučaju „Taton” i onaj protiv penzionisanog generala Momčila Perišića zbog špijunaže.

Iako se u prvom slučaju, sudskom pozivu nije odazvao nijedan svedok, sudija Olivera Pajić svojski se potrudila da se pretres održi i da se izvede bar jedan od predloženih dokaza. Odlučila je da stranke u postupku pregleda određeni video. To, međutim, nije bilo moguće: iz tehničkih razloga snimak nije mogao da bude prikazan, a na sudijino pitanje kada će to moći da bude urađeno, usledio je odgovor radnika tehničke službe:

– Za mesec dana.

Na predlog branilaca i uz saglasnost postupajućeg tužioca, sudija je „povuci potegni” zakazala termine za čak četiri naredna pretresa. Sa koleginicom sa kojom deli sudnicu dogovarala se oko slobodnih termina, a jedan je čak zakazala i u sudnici u Centralnom zatvoru.

Slično je bilo i sa slučajem „Perišić”. Suđenje koje je trebalo da bude održano proteklog utorka, ranije je prezakazano. Kako nam je nezvanično rekao jedan od učesnika u postupku, razlog otkazivanja bio je što predsednik veća nije mogao da obezbedi slobodnu sudnicu.

U pisanim odgovorima na postavljena pitanja „Politike” o broju odloženih i prezakazanih suđenja, kao i razlozima za to, Viši sud je naveo da je ovakav podatak moguće dati samo uvidom u spise svakog pojedinačnog predmeta. Predmeti koji su zavedeni u upisnik „K” u kojima sude sudije prvostepenog krivičnog odeljenja (evidencija punoletnih krivičnih predmeta prim. aut.), navodi se u odgovoru, ima više od hiljadu.

– Netačna je informacija da je glavni pretres u krivičnom postupku koji se pred ovim sudom vodi protiv Momčila Perišića i drugih prezakazan „jer sudija nije mogla da obezbedi sudnicu”. Navedeni glavni pretres bio je zakazan za 11. oktobar pre početka selidbe krivičnih odeljenja Višeg suda u Beogradu. Nakon selidbe je glavni pretres prezakazan za 2. novembar u skladu sa utvrđenim rasporedom sudnica i prostorija sudija krivičnih odeljenja ovog suda – navodi se u odgovoru na pitanje da li je tačno da je pretres odložen zato što sudija nije obezbedio sudnicu.

U zgradi pravosudnih organa u Katanićevoj ulici, kako se piše u odgovorima, Viši sud u Beogradu ima 14 sudnica. Jednu sudnicu koristi dvoje sudija „prema unapred utvrđenom rasporedu”.

– Napominjemo da je zbog rekonstrukcije i adaptacije zgrade Palate pravde, na novu lokaciju preseljeno 230 zaposlenih, blizu 20.000 kutija sa predmetima, celokupni inventar. Pri svemu ovome, preseljenje je izvršeno bez bilo kakvih propusta, zahvaljujući koordinisanom radu sudske uprave i svih zaposlenih. Predsednik Višeg suda preduzeo je sve mere za pravilan, tačan i blagovremen rad suda na novoj lokaciji, te se suđenja redovno održavaju od 12. septembra 2016. godine – navodi se u odgovoru.

Dok u Društvu sudija Srbije smatraju da je preseljenje sudova naročito tako velikih kao što su beogradski, složen posao i da stranke moraju da imaju strpljenja, u Advokatskoj komori Srbije kažu da je srpsko pravosuđe odavno u krizi i naglašavaju da zbog novonastale situacije, osim građana i delioci pravde moraju da imaju razumevanja za stranke.

– Problem je kada se za sedam godina sudovi sele tri puta. I da su svi uslovi savršeni, opet bi se u tim desetinama hiljada predmeta, mogle dogoditi određene konfuzije, poput duplih zakazivanja ili nezakazivanja suđenja. Zato je potpuno „normalno” ovo što se dešava, iako znam koliko je to teško za stranke. Društvo sudija je još letos, posle prvih najava da će ponovo doći do preseljenja sudova, zamolilo Beograđane da imaju strpljenja za nova odlaganja postupaka. Molimo ih i sada, jer ovu situaciju nisu izmislile sudije. Nužda je bila da se tako nešto desi – kazala je za „Politiku” Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević smatra da je vršenje pravde u Beogradu u zastoju.

– Jedan sudija Višeg suda mi je rekao da nije mogao da održi suđenje iako je reč o programskom predmetu, jer sudnicu ima na raspolaganju dan i po nedeljno. Očigledan je nedostatak prostorija. U Beogradu je vršenje pravde u zastoju zbog preseljenja. I to je definitivno veliki problem. Očigledno je da su se oni koji su odgovorni potrudili da se to uradi efikasno. Međutim, sigurno je da se nije moglo uraditi na način da bude apsolutno bezbedno. Posledice će se osećati još dugo... Sudije još pouzdano ne znaju kako će, gde će dalje – smatra Đorđević i navodi da je srpsko pravosuđe odavno u krizi.

Zakazivanje suđenja od slave do slave

Kada je zakazivala termine narednih pretresa u postupku protiv Đorđa Prelića, sudija je imala grdnih problema. Taman kada bi našla dan kada je sudnica slobodna, učesnici postupka bi konstatovali da je tada neka od krsnih slava.

– Možemo li 16. novembra – pitala je sudija.

– Nemojte, tada je Đurđić – konstatovao je neko od stranaka.

– Dobro, hoćemo li 21. novembra – ponovo je pitala sudija.

– Jao, sudija, pa nemojte. Tada je Sveti Aranđel – rečeno je.

– Ima slobodan termin i 19. decembra, ali je tada Sveti Nikola – konstatovala je, sada već sama, sudija.