У окриљу руске виолинске школе

48. БЕМУС

Млади виолиниста Драган Средојевић постао је успешан и ван граница наше земље. После завршеног конзерваторијума „Чајковски” у Москви, на позив славног диригента Валерија Гергијева, тренутно је ангажован као солиста оркестра чувеног Маријинског театра у Санкт Петербургу. Средојевић вечерас у 20 часова свечано отвара 48. Београдске музичке свечаности, на сцени Коларчеве задужбине, са Симфонијским оркестром РТС-а. На програму концерта су Брамс и Чајковски. У месецима који следе Средојевић ће живети и радити на релацији Русија – Велика Британија – Србија, а његови партнери на сцени биће највећи музичари данашњице.

Бемус, Брамс, Београд три су речи које ће обележити у вашем животу овогодишњи 19. октобар. Које значење оне имају за вас?

У Београду сам провео велики део живота и пред његову публику се увек враћам са посебном дозом одговорности, али и љубави. Много тога ме везује и за Коларчеву задужбину у којој сам имао неке од првих великих наступа као ученик музичке школе „Мокрањац”, у класи проф. Владимира Марковића. Ове године имам част да отворим Бемус, наш најзначајнији фестивал класичне музике са Симфонијским оркестром РТС-а и маестром Бојаном Суђићем. За ту прилику сам припремио Брамсов концерт за виолину и оркестар у де-дуру, који је једно од највиртуознијих дела целокупног виолинског репертоара и ремек-дело класичне музике уопште. Сигуран сам да ће публика уживати.

Код нас стижете као солиста цењеног оркестра Маријинског театра. Колико је био дуг пут до тог места, како бисте описали живот и рад у Санкт Петербургу?

Санкт Петербург је један од најлепших градова на свету, а најсјајнији драгуљ „северне Венеције” је можда управо Маријински театар који је основан давне 1783. године. Премијере неких од најзначајнијих дела класичне музике су биле управо тамо: „Пикова дама” Чајковског, „Борис Годунов” Мусоргског, „Ромео и Јулија” Прокофјева... Сувишно је говорити о томе колико сам био срећан када сам после студија на московском конзерваторијуму „Чајковски”, добио позив од маестра Валерија Гергијева да постанем солиста једног од најпрестижнијих музичких колектива на свету.

Кад је реч о вашем образовању, поред тога што се истиче конзерваторијум „Чајковски”, спомиње се и да сте студирали са највећим представницима руске виолинске школе. Шта то тачно подразумева?

Време проведено у Москви је одиграло кључну улогу у мом музичком и духовном развоју. Када сам први пут као деветнаестогодишњак ушао у конзерваторијум „Чајковски”, био сам потпуно хипнотисан. Знате, цео живот слушате снимке великих виолиниста, читате уџбенике и енциклопедије, а онда сте у следећем тренутку у „осмом кабинету” у којем је наставу виолине држао велики Давид Ојстрах и усвиравате се за час, док портрети великана који су тамо живели и радили гледају са зидова. Управо се за ова велика имена, као што су Давид Ојстрах, Леонид Коган, Владимир Спиваков, Марина Јашвили, Едуард Грач везује израз „руска виолинска школа”, која је изузетно цењена у целом свету.

Сарађујете и са Лондонским симфонијским оркестром у ком је концертмајстор Роман Симовић, али и са многим другим познатим музичарима и оркестрима – да ли се неко од њих издвојио у смислу узора?

Чувени Лондонски симфонијски оркестар (ЛСО) је по мишљењу критичара један од пет најбољих оркестара на свету и под патронатом је енглеске краљице Елизабете Друге. Од ове сезоне имаћу привилегију да наступам са овим сјајним музичарима као гостујући солиста. Први пројекат је већ у новембру и ја сам, наравно, веома узбуђен због тога. Напоменуо бих да су у ЛСО такође двојица наших сјајних виолиниста који су велика имена на светској музичкој сцени – Гордан Николић и Роман Симовић. Биће ми велико задовољство да сарађујем са њима.

Ка чему даље стремите, шта вам је циљ, у смислу где и шта свирати, као и где и како живети ?

Тренутно живим у три земље, на релацији Београд – Санкт Петербург – Лондон. Срећан сам и захвалан што се бавим професијом коју волим, трудим се да ту радост поделим са публиком на својим концертима у Барбикану, Маријинском театру, Коларцу и концертним дворанама широм света.