„Руска марионета” против „гадне жене”

Држаћу вас у неизвесности, одговорио је Доналд Трамп на питање у телевизијској дебати да ли ће признати резултате избора ако изгуби од Хилари Клинтон, чиме је, како оцењују амерички медији, упрскао сваку шансу за Белу кућу.

„Тако нешто Американци не говоре”, био је један од коментара у програму Си-Ен-Ена након што су се председнички кандидати синоћ у Лас Вегасу сучелили по трећи пут.

Ни овај сусрет није прошао без тешких речи и увреда. Кандидаткиња Демократске странке је за представника републиканаца казала да је „руска марионета”, а он за њу да је „гадна жена”.

Ипак, њихово последње одмеравање снага прошло је у далеко смиренијој атмосфери него њихов претходни дуел када је милијардер обећао ривалки да ће је послати у затвор, док га је она оптуживала за издају, расизам и ксенофобију.

С обзиром на то да је трка за наследника Барака Обаме једна од најпрљавијих последњих година и да је обележена скандалима уместо дискусијом о друштвеним питањима, изненађује то што су се бивша прва дама и бизнисмен углавном држали политике, економије и међународних тема.

Нико од њих није изнео конкретан план за горућа питања, али су јасно ставили до знања да за све оно за шта је Хилари Клинтон (легалан абортус, пооштравање продаје оружја и опстанак Обамакера), Трамп никако није.

Према оцени коментатора и аналитичара, Хилари Клинтон је била уобичајено добро припремљена, док се Трамп током првог дела дебате коју је моделирао водитељ Фокс њуза пристојно држао, показавши да познаје теме и влада собом, што је у његовом случају велики успех.

Поентирао је и последице спољне политике Хилари Клинтон и Барака Обаме на Блиском истоку преточене у ратове у Ираку, Сирији и Либији, али се није снашао када је дошао ред на тему његовог односа према женама.

Уместо да нападне конкуренткињу која је прикривала афере свог супруга, он се само бранио од оптужби за сексуално узнемиравање, дозвољавајући јој да се представи као велика заштитница свог рода.

А онда је уследило нешто још убитачније. Испровоцирала га је да је назове „гадном женом”, што му свакако неће помоћи код бирачког тела које га је и раније одбацивало због мизогиних изјава.

Међутим, оно због чега медијске судије верују да је Трамп самом себи пресудио није коментар о ривалки, већ његова изјава да ће нацију још мало држати у неизвесности па неће још открити да ли ће прихватити резултате избора у случају да буде поражен.

Била је то дискутабилна изјава не само због тога што ово није ријалити програм попут оног који је водио, већ и због тога што би његово премишљање могло да охрабри његове присталице да организују постизборне немире.

Бивша главна уредница „Њујорк тајмса” Џил Абрамсон сматра да се Њујорчанин скоро па сигурно дисквалификовао са утакмице за Белу кућу јер је „миран пренос власти после председничких избора стуб наше демократије.”

Према оцени појединих републиканаца, овакви ставови помажу Трампу само код екстремних десничара и љубитеља теорија завера који ће свакако гласати за њега, али не чине ништа да привуку умерене конзервативце чији су му гласови неопходни за победу.

Бизнисмен оспорава легитимитет надметања са Хилари Клинтон из три разлога. Први је одмах оспорен међу познаваоцима тамошњег политичког система јер они тврде да је немогућа масовна крађа гласова коју предвиђа Трамп.

О друга два би се већ могло дискутовати. Тешко је поверовати да медији и штаб бивше прве даме, како Трамп тврди, кују заверу против њега, али је тачно да су тамошње редакције отворено стале на страну бивше државне секретарке.

На крају, милијардер негира некадашњој сенаторки право да се уопште кандидује сматрајући је одговорном за кривично дело, па тиме и дисквалификованом. Он алудира на скандал са мејловима, при чему овде треба имати у виду две ствари: против Хилари Клинтон није подигнута оптужница па дакле не постоји законска препрека  за њено учешће у председничкој трци, али је истина да су људи без њених веза попут Челси Менинг (која је дотурила дипломатске депеше „Викиликсу”) добили вишедеценијске казне затвора због сличних дела.

У сенци оцене Хилари Клинтон, да би Владимир Путин радије сарађивао са Трампом него са њом јер му више одговара да на чело Америке дође „руска марионета”, остала је њена изјава која можда најављује промену политике Вашингтона према актуелном сукобу на Блиском истоку.

Казала је да након што ослободе ирачки Мосул, Американци треба да пређу у Сирију и од Исламске државе ослободе и њену „престоницу” Раку.

То би свакако значило далеко веће ангажовање америчке војске и слање копнених трупа. Ипак, није то њена прва процена ситуације која је наговестила заокрет у односу на Обамине ваздушне ударе по исламистима у Сирији.

Раније је истакла и сада поновила у дебати да тамо треба наметнути зону забране летења, што би отворило врата директном сукобу између снага Пентагона и руске и сиријске ратне авијације.

Први одговор Русије на наговештај уласка америчких трупа у Раку стигао је полузваничним каналима, од Игора Морозова, ветерана обавештајних служби и члана института Руски савет за међународне односе који је, како је пренео Спутњик, казао да би Москва у том случају била „категорички против илегалног уласка снага САД без званичног позива сиријске владе”.