„Ruska marioneta” protiv „gadne žene”

Držaću vas u neizvesnosti, odgovorio je Donald Tramp na pitanje u televizijskoj debati da li će priznati rezultate izbora ako izgubi od Hilari Klinton, čime je, kako ocenjuju američki mediji, uprskao svaku šansu za Belu kuću.

„Tako nešto Amerikanci ne govore”, bio je jedan od komentara u programu Si-En-Ena nakon što su se predsednički kandidati sinoć u Las Vegasu sučelili po treći put.

Ni ovaj susret nije prošao bez teških reči i uvreda. Kandidatkinja Demokratske stranke je za predstavnika republikanaca kazala da je „ruska marioneta”, a on za nju da je „gadna žena”.

Ipak, njihovo poslednje odmeravanje snaga prošlo je u daleko smirenijoj atmosferi nego njihov prethodni duel kada je milijarder obećao rivalki da će je poslati u zatvor, dok ga je ona optuživala za izdaju, rasizam i ksenofobiju.

S obzirom na to da je trka za naslednika Baraka Obame jedna od najprljavijih poslednjih godina i da je obeležena skandalima umesto diskusijom o društvenim pitanjima, iznenađuje to što su se bivša prva dama i biznismen uglavnom držali politike, ekonomije i međunarodnih tema.

Niko od njih nije izneo konkretan plan za goruća pitanja, ali su jasno stavili do znanja da za sve ono za šta je Hilari Klinton (legalan abortus, pooštravanje prodaje oružja i opstanak Obamakera), Tramp nikako nije.

Prema oceni komentatora i analitičara, Hilari Klinton je bila uobičajeno dobro pripremljena, dok se Tramp tokom prvog dela debate koju je modelirao voditelj Foks njuza pristojno držao, pokazavši da poznaje teme i vlada sobom, što je u njegovom slučaju veliki uspeh.

Poentirao je i posledice spoljne politike Hilari Klinton i Baraka Obame na Bliskom istoku pretočene u ratove u Iraku, Siriji i Libiji, ali se nije snašao kada je došao red na temu njegovog odnosa prema ženama.

Umesto da napadne konkurentkinju koja je prikrivala afere svog supruga, on se samo branio od optužbi za seksualno uznemiravanje, dozvoljavajući joj da se predstavi kao velika zaštitnica svog roda.

A onda je usledilo nešto još ubitačnije. Isprovocirala ga je da je nazove „gadnom ženom”, što mu svakako neće pomoći kod biračkog tela koje ga je i ranije odbacivalo zbog mizoginih izjava.

Međutim, ono zbog čega medijske sudije veruju da je Tramp samom sebi presudio nije komentar o rivalki, već njegova izjava da će naciju još malo držati u neizvesnosti pa neće još otkriti da li će prihvatiti rezultate izbora u slučaju da bude poražen.

Bila je to diskutabilna izjava ne samo zbog toga što ovo nije rijaliti program poput onog koji je vodio, već i zbog toga što bi njegovo premišljanje moglo da ohrabri njegove pristalice da organizuju postizborne nemire.

Bivša glavna urednica „Njujork tajmsa” Džil Abramson smatra da se Njujorčanin skoro pa sigurno diskvalifikovao sa utakmice za Belu kuću jer je „miran prenos vlasti posle predsedničkih izbora stub naše demokratije.”

Prema oceni pojedinih republikanaca, ovakvi stavovi pomažu Trampu samo kod ekstremnih desničara i ljubitelja teorija zavera koji će svakako glasati za njega, ali ne čine ništa da privuku umerene konzervativce čiji su mu glasovi neophodni za pobedu.

Biznismen osporava legitimitet nadmetanja sa Hilari Klinton iz tri razloga. Prvi je odmah osporen među poznavaocima tamošnjeg političkog sistema jer oni tvrde da je nemoguća masovna krađa glasova koju predviđa Tramp.

O druga dva bi se već moglo diskutovati. Teško je poverovati da mediji i štab bivše prve dame, kako Tramp tvrdi, kuju zaveru protiv njega, ali je tačno da su tamošnje redakcije otvoreno stale na stranu bivše državne sekretarke.

Na kraju, milijarder negira nekadašnjoj senatorki pravo da se uopšte kandiduje smatrajući je odgovornom za krivično delo, pa time i diskvalifikovanom. On aludira na skandal sa mejlovima, pri čemu ovde treba imati u vidu dve stvari: protiv Hilari Klinton nije podignuta optužnica pa dakle ne postoji zakonska prepreka  za njeno učešće u predsedničkoj trci, ali je istina da su ljudi bez njenih veza poput Čelsi Mening (koja je doturila diplomatske depeše „Vikiliksu”) dobili višedecenijske kazne zatvora zbog sličnih dela.

U senci ocene Hilari Klinton, da bi Vladimir Putin radije sarađivao sa Trampom nego sa njom jer mu više odgovara da na čelo Amerike dođe „ruska marioneta”, ostala je njena izjava koja možda najavljuje promenu politike Vašingtona prema aktuelnom sukobu na Bliskom istoku.

Kazala je da nakon što oslobode irački Mosul, Amerikanci treba da pređu u Siriju i od Islamske države oslobode i njenu „prestonicu” Raku.

To bi svakako značilo daleko veće angažovanje američke vojske i slanje kopnenih trupa. Ipak, nije to njena prva procena situacije koja je nagovestila zaokret u odnosu na Obamine vazdušne udare po islamistima u Siriji.

Ranije je istakla i sada ponovila u debati da tamo treba nametnuti zonu zabrane letenja, što bi otvorilo vrata direktnom sukobu između snaga Pentagona i ruske i sirijske ratne avijacije.

Prvi odgovor Rusije na nagoveštaj ulaska američkih trupa u Raku stigao je poluzvaničnim kanalima, od Igora Morozova, veterana obaveštajnih službi i člana instituta Ruski savet za međunarodne odnose koji je, kako je preneo Sputnjik, kazao da bi Moskva u tom slučaju bila „kategorički protiv ilegalnog ulaska snaga SAD bez zvaničnog poziva sirijske vlade”.