Фејсбук раскол у научној заједници

Конкурс за научноистраживачке пројекте који је влада поништила у мају јасно је показао дубину поделе научне заједнице. Конкурс је прво поделио истраживаче на оне који су запослени на факултетима и на институтима (због разлика у платама и начину финансирања), затим на „природњаке” и „друштвењаке”, а сада је дошло до раскола у једној од три главне покретачке снаге свих протеста научника – Покрета „Спасимо науку”, због дилеме да ли конкурс треба расписати сада или за две године.

„Кап у пуној чаши” био је текст који је у уторак објавила „Политика” о захтеву истраживача да се продужи финансирање постојећих пројеката још две године, што је резултирало директним распадом покрета на две групе: „Спасимо науку” и „Наука без цензуре”.

Подсетимо, дан након конституисања Националног савета за науку који није разматрао расписивање новог конкурса, наш лист је објавио делове отвореног писма које су Заједница института Србије (ЗИС), Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку” послали премијеру, министру просвете, скупштинском Одбору за образовање и члановима Савета. Захтев је био да се конкурс одложи за још две године, а да се до тада законски уреди финансирање, статус и категоризација научника и састави регистар истраживача.

Како смо сазнали, до проблема је дошло јер је отворено писмо објављено у нашем листу, а одједном је на поменутом документу постао споран и потпис Покрета „Спасимо науку”. Чланови обе групе, који се не одричу чланства у покрету, сада ломе копља око тога ко је у већини: да ли они који су за то да се конкурс распише одмах или они који захтевају да се прво среди стање у науци.

И једни и други тврде да је овде само реч о супротстављеним мишљењима око конкурса, али се сада спор повео и око тога ко је главни кривац за распад. Прст је уперен у др Милована Шувакова, некадашњег помоћника Срђана Вербића за високо образовање, који је био оснивач и први администратор фејсбук групе у лето 2013. године, из које је настао покрет.

– Рад наше групе на „Фејсбуку” је блокиран, онемогућена нам је дискусија и постављање постова, нисмо могли да покренемо ниједну тему, тако да смо били принуђени да рад наставимо у другој групи у којој се могу демократски чути сва мишљења. Пре тога се развила жива дискусија око ставова изнетих у отвореном писму Заједнице института Србије и Синдиката науке. Велика већина чланова је била против расписивања конкурса под оваквим условима, само је троје било за то да се конкурс распише одмах – објашњава за наш лист др Маријана Петковић, иначе научни саветник Института „Винча”.

Она је заједно са још десетак колега управо основала фејсбук групу „Наука без цензуре”, али објашњава да су сви они и даље чланови покрета и да се надају да ће рад првобитне групе бити одблокиран и да ће се дозволити размена мишљења.

– То не значи цепање покрета, већ да, као и у свакој великој групи људи, постоје различита мишљења. Колега Шуваков се можда увредио јер је у групи било много примедби на рад Министарства просвете, није направљен помак када је он стигао у Вербићев тим, чак корак уназад, иако је био један од оснивача ове групе и потписао захтеве који су и 2013. и сада исти, осим конкурса, наравно – каже др Петковић.

И др Милован Шуваков (Институт за физику) и др Весна Милетић (Стоматолошки факултет) били су изненађени што се „Политика” интересује за рад једне фејсбук групе. На наше подсећање да се они никада у јавности нису представљали на тај начин, већ као покрет, да су потписници многих писама који су слати највишим државним органима, као и да су били учесници трибина на којима су седели министар просвете и потпредседник САНУ, добили смо следеће објашњење: Покрет „Спасимо науку” заправо никада није регистрован, нема печат, нити формалну организациону структуру и да је функционисао као група научника која комуницира путем „Фејсбука”.

– Прилично је бомбастично назвати ово расколом у научној заједници, ово чак није раскол ни у покрету, већ су у питању само различита мишљења. А да ли је у питању раскол, за то се обратите званичним институцијама попут ЗИС-а, синдиката, САНУ, КОНУС-а – кратко нам је одговорила др Весна Милетић која је остала у првобитној групи „Спасимо науку” и која се у јавности најчешће оглашавала у име овог покрета.

Др Шуваков за „Политику” даје другачију верзију дешавања у групи и тврди да нико од особа које су задужене за јавне наступе од настанка покрета није ни знао за оно саопштење које је наводно потписао и покрет, уз ЗИС и Синдикат науке. Он истиче да јесте био оснивач фејсбук групе као и Покрета  „Спасимо науку”, али да није био активан од оног момента када је дошао у Министарство просвете. Такође тврди да је он сам напустио групу баш да не би био оптужен да покушава да је преузме и истиче да није тачно да је било кога искључивао или блокирао теме и брисао дискусију.

– Није овде реч о подели око тога када ће бити расписан конкурс, реч је о много дубљој подели: на оне који су за социјални модел финансирања и сматрају да су богомдани само зато што су докторирали и да зато треба да примају новац и на оне који су за компетитиван модел, у којем ће се истраживачи награђивати према резултатима. Јесмо ми подељени и на природњаке и друштвењаке и на оне са факултета и на оне са института, али у свим групама има оних који су за један или други модел, није ту битно ко је у већини, већ шта желимо као друштво – каже др Шуваков.

Његов став је да не би било добро да се конкурс продужи по четврти пут за две године, јер то није фер према пореским обвезницима, на шта се троши 100 милиона евра годишње, није фер према онима који тек улазе у науку, нити према онима који желе нешто да мењају.

– У случају поновног одлагања конкурса, то би значило да пројектни циклус који је требао да траје четири године, траје осам, а за то време су се развиле многе области, у ИТ, генетици… Ми смо при томе закуцани са пројектима који су одобрени још 2009. године, док је наука у свету далеко напредовала – истиче некадашњи помоћник министра просвете и додаје да су тешке квалификације о расколу научне заједнице.

По његовим речима, а то је написао јавно и на групи, покрет није основан да би се спасли поједини или сви научници, чиме се на неки начин бавио синдикат, већ да би се спасла наука.

– Међутим, видим да су током времена у групи постали активни појединци којима су приоритети управо синдикални проблеми. Лично не бих имао проблем са овим да се ова питања не стављају испред питања опстанка и квалитета саме науке. Претпостављам да је то разлог зашто је добар део појединаца који су били активни у старту или напустио групу или престао да буде активан – каже др Шуваков.

Супротан табор одговара да није академски вређати колеге да су нерадници само само због тога што траже успостављање праведних и законитих услова пре објављивања конкурса и додају да је ово неочекивана реакција за неког ко претендује да буде представник шире научне заједнице.