ЕУ не пооштрава санкције Русији

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Одлука руског председника Владимира Путина да  јуче који сат уочи самита лидера ЕУ нареди да се прекид руског бомбардовања сиријског града Алепа продужи за још 24 часа, према свему судећи, утицала је делом на европску „двадесетосморицу” да заузму помирљивији став и да само осуде акције Москве, али јој не запрете директно новим санкцијама.

То што су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд колеге у Бриселу известили о „великим тешкоћама у разговору са руским председником Владимиром Путином” у Берлину о Сирији и Украјини није довело до тога да оштар став према Русији заузму сви лидери, што је довело до жучне расправе.

Према оцени аустријског канцелара Кристијана Керна, расправе о политици према Русији биле су веома оштре и због тога што чланице ЕУ имају важне економске интересе у Русији, али је закључио и да су „важне европске вредности”.

У име тих „важних европских вредности”, а пре свега жеље да покажу да су јединствени, лидеру ЕУ договорили су се да осуде руско бомбардовање цивила у Алепу и да размотре „све расположиве опције против Сирије и њених савезника, укључујући Русију, ако се та злодела наставе”.

Док су лидери Британије, Француске, Пољске, Шведске и балтичких земаља подржавали идеју да у закључке самита уђе претња санкцијама, италијански премијер Матео Ренци је стао на чело блока земаља које нису спремне да подрже увођење оштријих мера против Русије, између осталог, због тога што већ трпе економску штету од пре две године уведених санкција, због украјинске кризе.

„Подржали смо документ који позива на потребу договора, правог примирја и процеса политичке транзиције. Али мислим да ту нема сврхе помињати санкције”, рекао је Ренци, додајући да је Оланд, који је Русију оптужио за ратне злочине у Сирији, „преоштар према Путину” те да су додатне санкције несврсисходне.

За разлику од Оланда који је рекао да „ми у ЕУ ништа не искључујемо и ако Русија настави бомбардовање добиће санкције”, Меркелова је задржала опрезнији став па није толико инсистирала на санкцијама, иако су се управо њене дипломате залагале да претња санкцијама уђе у нацрт закључака са самита.

Она је истакла да је, када је реч о поступцима Русије у Сирији, потребно заједничко решење и да је приоритет на самиту било постизање заједничког става.

„Сматрам да (међу лидерима ЕУ) постоји доста широк консензус о стратешким опцијама у вези са Русијом”, рекла је она, додајући да је „нужно оставити отворене све канале” у сагледавању онога у чему ЕУ у односима с Русијом може напредовати у обостраном интересу, јер „ми смо део евроазијског простора и део Русије је у Европи”.

Валонија блокирала ЦЕТА

Упркос бројни притисцима и уверавањима, премијер белгијског региона Валоније Пол Манје није дао одобрење белгијској влади да на самиту ЕУ пристане да ЕУ склопи Свеобухватни економски и трговински споразум (ЦЕТА) са Канадом.

Према његовим речима, у разговорима су направљени одређени помаци, али за пристанак Валоније и даље постоје тешкоће оличене у независном судском систему, који се уводи овим споразумом. Критичари тврде да велике корпорације могу искористити овај судски систем и њиме зарад заштите својих профита спречити државе да доносе законе у интересу грађана.

Иако Валонија није била једина која се противила овом споразуму, остали су своје незадовољство истрговали са Канадом.

Тако је румунски председник Клаус Јоханис саопштио да ће Букурешт повући своје резерве према ЦЕТА, јер ће Отава од 1. децембра 2017. омогућити држављанима Румуније улазак у Канаду без виза.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је рекао да се он ипак нада да ће проблеми око склапања ЦЕТА бити решени у наредних неколико дана. Званично потписивање споразума планирано је на самиту ЕУ–Канада 27. октобра у Бриселу.

Преговори о „брегзиту” биће сурови

Немачка канцеларка, наводе извори у Бриселу, упозорила је током самита ЕУ британску премијерку Терезу Меј да ће „преговори о ’брегзиту’ бити сурови”, а слично је истакао и француски председник који је у више наврата изјавио да, ако Мејова жели бескомпромисан излазак Британије из ЕУ, разговори о овој теми ће, такође, бити бескомпромисни.

Извори из Брисела тврде да је у току вечере на самиту прексиноћ Мејова морала да чека чак до један ујутру да би имала само пет минута да колегама изнесе став да се Лондон није предомислио око „брегзита”.

Нико од колега јој није ништа одговорио, јер се држе договора да чекају да Лондон званично покрене процедуру изласка из ЕУ када ће почети званични преговори о условима изласка.