EU ne pooštrava sankcije Rusiji

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da  juče koji sat uoči samita lidera EU naredi da se prekid ruskog bombardovanja sirijskog grada Alepa produži za još 24 časa, prema svemu sudeći, uticala je delom na evropsku „dvadesetosmoricu” da zauzmu pomirljiviji stav i da samo osude akcije Moskve, ali joj ne zaprete direktno novim sankcijama.

To što su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland kolege u Briselu izvestili o „velikim teškoćama u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom” u Berlinu o Siriji i Ukrajini nije dovelo do toga da oštar stav prema Rusiji zauzmu svi lideri, što je dovelo do žučne rasprave.

Prema oceni austrijskog kancelara Kristijana Kerna, rasprave o politici prema Rusiji bile su veoma oštre i zbog toga što članice EU imaju važne ekonomske interese u Rusiji, ali je zaključio i da su „važne evropske vrednosti”.

U ime tih „važnih evropskih vrednosti”, a pre svega želje da pokažu da su jedinstveni, lideru EU dogovorili su se da osude rusko bombardovanje civila u Alepu i da razmotre „sve raspoložive opcije protiv Sirije i njenih saveznika, uključujući Rusiju, ako se ta zlodela nastave”.

Dok su lideri Britanije, Francuske, Poljske, Švedske i baltičkih zemalja podržavali ideju da u zaključke samita uđe pretnja sankcijama, italijanski premijer Mateo Renci je stao na čelo bloka zemalja koje nisu spremne da podrže uvođenje oštrijih mera protiv Rusije, između ostalog, zbog toga što već trpe ekonomsku štetu od pre dve godine uvedenih sankcija, zbog ukrajinske krize.

„Podržali smo dokument koji poziva na potrebu dogovora, pravog primirja i procesa političke tranzicije. Ali mislim da tu nema svrhe pominjati sankcije”, rekao je Renci, dodajući da je Oland, koji je Rusiju optužio za ratne zločine u Siriji, „preoštar prema Putinu” te da su dodatne sankcije nesvrsishodne.

Za razliku od Olanda koji je rekao da „mi u EU ništa ne isključujemo i ako Rusija nastavi bombardovanje dobiće sankcije”, Merkelova je zadržala oprezniji stav pa nije toliko insistirala na sankcijama, iako su se upravo njene diplomate zalagale da pretnja sankcijama uđe u nacrt zaključaka sa samita.

Ona je istakla da je, kada je reč o postupcima Rusije u Siriji, potrebno zajedničko rešenje i da je prioritet na samitu bilo postizanje zajedničkog stava.

„Smatram da (među liderima EU) postoji dosta širok konsenzus o strateškim opcijama u vezi sa Rusijom”, rekla je ona, dodajući da je „nužno ostaviti otvorene sve kanale” u sagledavanju onoga u čemu EU u odnosima s Rusijom može napredovati u obostranom interesu, jer „mi smo deo evroazijskog prostora i deo Rusije je u Evropi”.

Valonija blokirala CETA

Uprkos brojni pritiscima i uveravanjima, premijer belgijskog regiona Valonije Pol Manje nije dao odobrenje belgijskoj vladi da na samitu EU pristane da EU sklopi Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) sa Kanadom.

Prema njegovim rečima, u razgovorima su napravljeni određeni pomaci, ali za pristanak Valonije i dalje postoje teškoće oličene u nezavisnom sudskom sistemu, koji se uvodi ovim sporazumom. Kritičari tvrde da velike korporacije mogu iskoristiti ovaj sudski sistem i njime zarad zaštite svojih profita sprečiti države da donose zakone u interesu građana.

Iako Valonija nije bila jedina koja se protivila ovom sporazumu, ostali su svoje nezadovoljstvo istrgovali sa Kanadom.

Tako je rumunski predsednik Klaus Johanis saopštio da će Bukurešt povući svoje rezerve prema CETA, jer će Otava od 1. decembra 2017. omogućiti državljanima Rumunije ulazak u Kanadu bez viza.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je rekao da se on ipak nada da će problemi oko sklapanja CETA biti rešeni u narednih nekoliko dana. Zvanično potpisivanje sporazuma planirano je na samitu EU–Kanada 27. oktobra u Briselu.

Pregovori o „bregzitu” biće surovi

Nemačka kancelarka, navode izvori u Briselu, upozorila je tokom samita EU britansku premijerku Terezu Mej da će „pregovori o ’bregzitu’ biti surovi”, a slično je istakao i francuski predsednik koji je u više navrata izjavio da, ako Mejova želi beskompromisan izlazak Britanije iz EU, razgovori o ovoj temi će, takođe, biti beskompromisni.

Izvori iz Brisela tvrde da je u toku večere na samitu preksinoć Mejova morala da čeka čak do jedan ujutru da bi imala samo pet minuta da kolegama iznese stav da se London nije predomislio oko „bregzita”.

Niko od kolega joj nije ništa odgovorio, jer se drže dogovora da čekaju da London zvanično pokrene proceduru izlaska iz EU kada će početi zvanični pregovori o uslovima izlaska.