Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Западна обала на Источној реци

Израелски премијер страхује од резолуције Савета безбедности која би добила подршку одлазеће америчке администрације
Западна обала на Источној реци
Заједнички протест израелских и палестинских активиста на Западној обали (Фото: Ројтерс/Мухамед Торкман)

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху решен је да одбрани политику насељавања окупиране Западне обале барем док не оде садашња америчка администрација.

Суочен са могућношћу америчке подршке резолуцији Савета безбедности која осуђује јеврејску колонизацију и протестима израелских мировних активиста, десничарски лидер гледа како да преброди период између америчких избора 8. новембра и инаугурације новог председника 20. јануара.

Односи САД и Израела пали су током последњих осам година на најнижи ниво последњих деценија, па Нетанијаху страхује да би Обама на крају мандата могао да повуче потезе за које он сматра да штете израелским интересима.

Ово се пре свега односи на могућност да Вашингтон, први пут после много година, не стави вето на резолуцију у Савету безбедности о израелско-палестинском конфликту.

Могућа промена америчког става била би још један знак незадовољства Обамине администрације израелском политиком насељавања окупираних палестинских територија која блокира наставак мировних преговора и непрекидно смањује простор који би требало да припадне независној палестинској држави.

Обама је јуна 2009. током чувеног говора на каирском универзитету рекао да „САД не прихватају легитимитет континуираног израелског насељавања” и два месеца касније затражио комплетну обуставу градње. Нетанијаху је у новембру пристао на десетомесечну обуставу градње на Западној обали, не и у источном Јерусалиму, што су Палестинци проценили као недовољно да би наставили преговоре.

Притиснут жељом да оствари мир али и да се превише не замери утицајном јеврејском лобију, Обама је потом одустао од захтева за продужење овог рока, а САД су фебруара 2011. ставиле вето на нацрт резолуције Савета безбедности у којој се јеврејска насеља осуђују као „илегална”.

Мада је Обама од тада у више наврата Нетанијахуу нудио разне врсте америчких услуга у замену за замрзавање градње, Израелац није одступао па је Американац временом одустао од каирске визије. Током његова два мандата подигнуто је насеља готово колико и током осам година Џорџа В. Буша.

Подаци израелског централног бироа за статистику показују да је од Обаминог уласка у Белу кућу до 30. јуна ове године на Западној обали подигнуто 12.288 нових објеката. Само у првој половини 2016. започета је градња 1.195 кућа. Бројке за источни Јерусалим, који је Израел анектирао и прогласио за вечну престоницу, сличне су и наговештавају да ће број нових објеката бити и већи у поређењу са Бушовом ером. Док је градња кућа по Израелу у паду од седам процената поредећи са последњим полугођем 2015, на Западној обали је у скоку од 17 процената. „То је доказ да Нетанијаху води Израел ка успостављању бинационалне државе, и да јавна средства инвестира у насеља на уштрб Негева, Галилеје и других делова земље”, оцењују у левичарској организацији „Мир сада”.

Јеврејска насеља су илустрација сасвим ограниченог утицаја који је Обама имао на свог стратешког савезника са којим је недавно потписао споразум о војној помоћи од 38 милијарди долара током наредне деценије, највећи у америчкој историји.

У саопштењу поводом споразума Обама је рекао да ће САД „наставити да притискају за решење дуготрајног израелско-палестинског конфликта по моделу две државе, упркос дубоко узнемиравајућим трендовима на терену који поткопавају овај циљ”.

Избегнуто је експлицитно помињање јеврејских насеља и везивање колонизације за војну помоћ, али тиме није речено да Вашингтон неће „пажљиво размотрити” подршку резолуцији Савета безбедности која критикује израелску политику насељавања. Помиње се и могућност да САД спонзоришу резолуцију која би поставила принципе решавања сукоба, попут граница будуће палестинске државе или будућности Јерусалима.

Свестан опасности, Нетанијаху подсећа више од 400.000 Јевреја са Западне обале и још 200.000 из источног Јерусалима да се ради о „осетљивом периоду”. Позива на уздржаност јер би у супротном могла да буде угрожена политика насељавања, један од кључних стубова његове десничарске владе.

Нетанијаху је у телефонском разговору са државним секретаром Џоном Керијем изразио наду да администрација у наредним недељама неће мењати позицију око резолуција Савета безбедности. Од Керија није добио одговор.

Истовремено расте и унутрашњи притисак све активнијих мировних покрета. „Марш наде” окупио је у среду хиљаде јеврејских и арапских жена испред премијерове резиденције позивајући владу да крене у мир са Палестинцима. „Рекли су ми да нема никог с ким би се правио мир. Данас смо доказали да је то погрешно”, изјавила је израелска певачица Јаел Дикелбаум алудирајући на премијерову тезу да жели мир али нема саговорнике за дијалог.

Израелска група за људска права Б’Тселем недавно је на неформалном састанку Савета безбедности позвала УН да ради „моралне одговорности” предузму одлучну акцију како би се прекинула окупација палестинских територија.

Израелски амбасадор у УН одмах је оптужио групу да се придружила „палестинским покушајима дипломатског терора против Израела у УН”, а Нетанијаху је рекао да ће од Кнесета захтевати да се Б’Тселем скине са списка организација у којима млади Израелци могу да обављају цивилну службу.

Вашингтон је међутим стао у одбрану слободе говора и због напада критиковао премијерову администрацију. САД се, речено је на тој седници Савета, „снажно противе” и „дубоко су забринуте због непрекинуте насељеничке активности” која „кородира мир”.

Ето још једног разлога да Нетанијаху једва чека да Обама напусти Белу кућу. После – како буде. Већина Израелаца је за Хилари Клинтон, упркос томе што верују да би она извршила већи притисак да Нетанијаху обнови мировне преговоре од Доналда Трампа.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.