Zapadna obala na Istočnoj reci

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rešen je da odbrani politiku naseljavanja okupirane Zapadne obale barem dok ne ode sadašnja američka administracija.

Suočen sa mogućnošću američke podrške rezoluciji Saveta bezbednosti koja osuđuje jevrejsku kolonizaciju i protestima izraelskih mirovnih aktivista, desničarski lider gleda kako da prebrodi period između američkih izbora 8. novembra i inauguracije novog predsednika 20. januara.

Odnosi SAD i Izraela pali su tokom poslednjih osam godina na najniži nivo poslednjih decenija, pa Netanijahu strahuje da bi Obama na kraju mandata mogao da povuče poteze za koje on smatra da štete izraelskim interesima.

Ovo se pre svega odnosi na mogućnost da Vašington, prvi put posle mnogo godina, ne stavi veto na rezoluciju u Savetu bezbednosti o izraelsko-palestinskom konfliktu.

Moguća promena američkog stava bila bi još jedan znak nezadovoljstva Obamine administracije izraelskom politikom naseljavanja okupiranih palestinskih teritorija koja blokira nastavak mirovnih pregovora i neprekidno smanjuje prostor koji bi trebalo da pripadne nezavisnoj palestinskoj državi.

Obama je juna 2009. tokom čuvenog govora na kairskom univerzitetu rekao da „SAD ne prihvataju legitimitet kontinuiranog izraelskog naseljavanja” i dva meseca kasnije zatražio kompletnu obustavu gradnje. Netanijahu je u novembru pristao na desetomesečnu obustavu gradnje na Zapadnoj obali, ne i u istočnom Jerusalimu, što su Palestinci procenili kao nedovoljno da bi nastavili pregovore.

Pritisnut željom da ostvari mir ali i da se previše ne zameri uticajnom jevrejskom lobiju, Obama je potom odustao od zahteva za produženje ovog roka, a SAD su februara 2011. stavile veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti u kojoj se jevrejska naselja osuđuju kao „ilegalna”.

Mada je Obama od tada u više navrata Netanijahuu nudio razne vrste američkih usluga u zamenu za zamrzavanje gradnje, Izraelac nije odstupao pa je Amerikanac vremenom odustao od kairske vizije. Tokom njegova dva mandata podignuto je naselja gotovo koliko i tokom osam godina Džordža V. Buša.

Podaci izraelskog centralnog biroa za statistiku pokazuju da je od Obaminog ulaska u Belu kuću do 30. juna ove godine na Zapadnoj obali podignuto 12.288 novih objekata. Samo u prvoj polovini 2016. započeta je gradnja 1.195 kuća. Brojke za istočni Jerusalim, koji je Izrael anektirao i proglasio za večnu prestonicu, slične su i nagoveštavaju da će broj novih objekata biti i veći u poređenju sa Bušovom erom. Dok je gradnja kuća po Izraelu u padu od sedam procenata poredeći sa poslednjim polugođem 2015, na Zapadnoj obali je u skoku od 17 procenata. „To je dokaz da Netanijahu vodi Izrael ka uspostavljanju binacionalne države, i da javna sredstva investira u naselja na uštrb Negeva, Galileje i drugih delova zemlje”, ocenjuju u levičarskoj organizaciji „Mir sada”.

Jevrejska naselja su ilustracija sasvim ograničenog uticaja koji je Obama imao na svog strateškog saveznika sa kojim je nedavno potpisao sporazum o vojnoj pomoći od 38 milijardi dolara tokom naredne decenije, najveći u američkoj istoriji.

U saopštenju povodom sporazuma Obama je rekao da će SAD „nastaviti da pritiskaju za rešenje dugotrajnog izraelsko-palestinskog konflikta po modelu dve države, uprkos duboko uznemiravajućim trendovima na terenu koji potkopavaju ovaj cilj”.

Izbegnuto je eksplicitno pominjanje jevrejskih naselja i vezivanje kolonizacije za vojnu pomoć, ali time nije rečeno da Vašington neće „pažljivo razmotriti” podršku rezoluciji Saveta bezbednosti koja kritikuje izraelsku politiku naseljavanja. Pominje se i mogućnost da SAD sponzorišu rezoluciju koja bi postavila principe rešavanja sukoba, poput granica buduće palestinske države ili budućnosti Jerusalima.

Svestan opasnosti, Netanijahu podseća više od 400.000 Jevreja sa Zapadne obale i još 200.000 iz istočnog Jerusalima da se radi o „osetljivom periodu”. Poziva na uzdržanost jer bi u suprotnom mogla da bude ugrožena politika naseljavanja, jedan od ključnih stubova njegove desničarske vlade.

Netanijahu je u telefonskom razgovoru sa državnim sekretarom Džonom Kerijem izrazio nadu da administracija u narednim nedeljama neće menjati poziciju oko rezolucija Saveta bezbednosti. Od Kerija nije dobio odgovor.

Istovremeno raste i unutrašnji pritisak sve aktivnijih mirovnih pokreta. „Marš nade” okupio je u sredu hiljade jevrejskih i arapskih žena ispred premijerove rezidencije pozivajući vladu da krene u mir sa Palestincima. „Rekli su mi da nema nikog s kim bi se pravio mir. Danas smo dokazali da je to pogrešno”, izjavila je izraelska pevačica Jael Dikelbaum aludirajući na premijerovu tezu da želi mir ali nema sagovornike za dijalog.

Izraelska grupa za ljudska prava B’Tselem nedavno je na neformalnom sastanku Saveta bezbednosti pozvala UN da radi „moralne odgovornosti” preduzmu odlučnu akciju kako bi se prekinula okupacija palestinskih teritorija.

Izraelski ambasador u UN odmah je optužio grupu da se pridružila „palestinskim pokušajima diplomatskog terora protiv Izraela u UN”, a Netanijahu je rekao da će od Kneseta zahtevati da se B’Tselem skine sa spiska organizacija u kojima mladi Izraelci mogu da obavljaju civilnu službu.

Vašington je međutim stao u odbranu slobode govora i zbog napada kritikovao premijerovu administraciju. SAD se, rečeno je na toj sednici Saveta, „snažno protive” i „duboko su zabrinute zbog neprekinute naseljeničke aktivnosti” koja „korodira mir”.

Eto još jednog razloga da Netanijahu jedva čeka da Obama napusti Belu kuću. Posle – kako bude. Većina Izraelaca je za Hilari Klinton, uprkos tome što veruju da bi ona izvršila veći pritisak da Netanijahu obnovi mirovne pregovore od Donalda Trampa.