Дођеш стар, а одеш разочаран...

Боравак у бањи ради шетње и уживања, било због крштенице или неке хроничне бољке о трошку државе – право је које је отишло у прошлост. Многи млађи пензионери никада нису доживели да се бањају и уживају и по месец дана у миру и зеленилу, на рачун здравственог осигурања, које су плаћали 40 година, што је почетком осамдесетих било уобичајена појава. Често цитирани стих Бранислава Нушића „Соко бања – соко град, дођеш стар одеш млад”, шпацир по Врњачкој Бањи или испијање кафице у Кур-салону Бање Ковиљаче неке су илустрације наше некадашње оданост српским бањама. Некад било, сада се приповеда...

Ако је за утеху, расте број оних који стижу до бање, уз помоћ здравствене књижице и упута лекара, али се такво бањање искључиво води као наставак болничког лечења. Тако се, у првих шест месеци 2016., о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање лечила 25.521 особа, што је за 24,48 одсто више осигураника него лане. То је Фонд платио милијарду и 277 милиона динара. На плаћени боравак у у бањском лечилишту о трошку РФЗО могу да рачунају само озбиљно болесни људи: најчешће дијагнозе због којих комисије Фонда одобравају рехабилитацију су потпуна или делимична одузетост једне половине тела после шлога, прелом натколенице или потколенице, стање након уградње вештачког кука или колена и стање после акутног поновљеног инфаркта.

Професор Медицинског факултета др Томислав Јовановић, специјалиста балнеологије дуже од 30 година, каже да га о значају бања за здравље једне нације, али и привредни развој нико ништа није питао, чак га, кажу, надлежни игноришу! Као лекар, нема дилему да бање имају централни медицински значај. Управо савремену, атлантску медицину, засновану на апаратима и лечењу већ насталих болести, он окривљује за потискивање бањског лечења у други план.

– Савремени човек има две жеље: да живи што дуже, али да не буде болестан и да тај продужени животни век проведе на квалитетан начин. Бање су у том циљу незаменљиве, јер су окренуте превенцији болести. Зато су у развијеним државама бањско лечење сматра уштедом, а не трошком. Француска коришћењем својих 78 бања штеди милијарду евра здравству. Нажалост, у образовању будућих лекара о бањама се мало учи – каже др Јовановић.

Он додаје да су бање подједнако важне и за лечење и за туризам. Подсећа да сваке године око 100.000 становника Србије, здравих и платежно јаких, одлази у бање у окружењу – у Мађарску и Словенију, а прошле године је за боравак у бањама Србије продато само 40.000 ваучера.

– Све е бање у Словеније, после Првог светског рата, направили су балнеолози из Србије. Данас на свакој раскрсници виђамо билборди с рекламом за бање у Словенији, а наше су потпуно занемарене. Пошто смо дозволили да пропадну, сада тражимо купце за њих – каже наш саговорник.

Др Јовановић наводи и да Немачка својим бањама, као националном благу, даје велики значај и приоритет. Прво, 800.000 кревета у бањама Немачке припада државном здравственом осигурању, а сваком годишњем конгресу о бањама обавезно присуствује канцеларка да из прве руке чује колико су бање држави уштеделе паре.

– Бање су, уз пољопривреду, будућност привредног развоја Србије. Имамо шансе да вратимо бање у златно доба, али за то је потребно питати стручне људе какве програме бање треба да понуде. У Србији постоји око 50 бања, мада се користе потенцијали само неких. Када би оживели бање, упослили бисмо у њима најмање хиљаду људи. На многе бање стављен је катанац јер се њима лоше управљало. Пропадање бања код нас је почело деведесетих година – наводи др Јовановић

Проф. др Олга Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, каже да бање имају своје медицинско оправдање, али је оно као „шлаг на торти”: пацијент који трпи болове и налази се у акутном погоршању неће од бање имати користи коју добијају хронични болесници којима лековите воде или блата могу донети олакшање. Она додаје да боравак у бањи годи здрављу, чак и када нас ништа не боли, јер је то одмор на којем смо посвећени свом телу и духу, а не забави, шопингу...

Докторкин је савет да у бањи треба бити разуман и уплатити терапије које су најкорисније у одређеним болесним стањима. Она подсећа да масаже чоколадама или топлим камењем нису рехабилитација, већ је реч о спа третманима који се могу добити и усред Београда. Сваком препоручује да се у бањи шета, купа у базенима с лековитом водом (ако за то нема здравствених контраиндикација), користи третмане подводном масажом и обавезни кинези програм, вежбе у фискултурној сали. Ово препоручује особама које лече преломе и повреде, средовечним и старијима од 50 или 60 година, које осећају да им је дегенеративни реуматизам постао све чешћи пратилац, али и младим људима који имају проблеме у корену врата, болове због спондилозе због дугог седења за рачунаром.

Преко Фонда најчешће у Врњачку и Рибарску бању и Сланкамен

Иако су неке бање врхунски сређене и нуде и комфор и првокласно лечење, неретко се догађа да људи који стигну „преко социјалног” често заврше у нереновираном делу, јадном крилу, с лошим купатилима... Има случајева да надлежни у бањама поруче да је у току летња сезона и да нема места. Такође, и све наше бање рекламирају се да лече све болести и оштећења. Почетком ове године промењен је Правилник o медицинској рехабилитацији, па су коначно скраћени рокови за одлазак болесника у бању. Ово је било важно јер на кревет у бањи се донедавно чекало толико дуго да је опоравак малтене изгубио смисао. Сада, након инфаркта, у бању пацијент мора да крене најдуже за два месеца после болничког лечења. Преко Фонда најчешће се одлази у „Меркур” у Врњачкој Бањи, у Нишку и Рибарску бањи, као и у бању Стари Сланкамен и Институт за рехабилитацију у Сокобањској улици.

Шта је спа, а шта велнес

Реч SPA је само скраћеница старе латинске изреке „salus per aquam”, која значи да се до здравља може стићи уз помоћ воде. Спа данас представља целовити концепт здравља, лепоте и опуштања.

Код нас је спа постао синоним за бању, за магичне терапије које враћају здравље и младост, за масаже свих врста, за купке у ароматичним уљима, чоколади...

Израз велнес (wellness) такође се одомаћио у нашим бањама и лечилиштима. Велнес је покрет који је у Америци настао још почетком седамдесетих година и везује се за доктора опште медицине Халберт Дуна који је подстицао очување и јачање здравља појединца. Реч је састављена из енглеских речи „well-being” (добро расположење) и fitness (активност). У Европи је међутим велнес постао доминантно туристички појам. Четири главна стуба велнеса су физичка активност, здрава исхрана, ментална активност и индивидуална релаксација, односно опуштање, и ево нове туристичке формуле.