Шнајдеру и Беланчићу награда „Радомир Константиновић”

Суботица – У свечаној сали Градске библиотеке је први пут уручена награда која носи име великог филозофа и лингвисте Радомира Константиновића, рођеног у Суботици. Награду су добили писац Слободан Шнајдер за књигу „Доба мједи” и Милорад Беланчић, филозоф за књигу „Ми па ми”.

„Ово је велики дан европске културе за Србију”, оценио је проф. др Гојко Тешић, члан жирија за доделу награде коју је уручила др Латинка Перовић, председница Савета за очување мисаоне заоставштине Константиновића.

„Моја књига се бави свим врстама протеривања, егзодуса, то је у основи прича о фолксдојчерима, о људима са ових простора, то је и прича о освети као најгорој врсти правде, о осветничкој правди где је већина платила за оно што је мањина починила. Али, књига је и нешто шира, бави се прогонством, странцем као таквим, победом која побеђује победника”, рекао је Шнајдер.

О нити која повезује његово стваралаштво са идејама Радомира Константиновића, али и о његовим сећањима на великог филозофа, Шнајдер је навео: „Моји протагонисти се у роману на неки опречни начин опиру ономе што он зове паланка, и губе се у томе.

Замислите, 1997. или 1998. имао сам књижевно вече у Београду, и Константиновић је седео у првом реду. То је неки осећај блискости, у Хрватској интелектуалац тога ранга не би дошао млађем колеги на књижевно вече. То ми је силно импоновало и након тога смо се дружили. У једном моменту је то била релација отац–син на начин коју нисам имао са својим оцем.

У име филозофа Милорада Беланчића, који због болести није могао да дође у Суботицу, награду је примила његова супруга Светлана преносећи његове речи захвалности и задовољства што награду дели са писцем Шнајдером.

Пре две године при Градској библиотеци у Суботици формиран је Савет за очување мисаоног наслеђа Радомира Константиновића, који је прошле године организовао дводневни међународни научни скуп на тему „О духу отворености”. Са скупа је објављен зборник радова, а како је најавила др Перовић у припреми је и монографија о Радомиру Константиновићу.

„У дану када се обележава пет година од његове смрти смемо да кажемо да је његова мисао и даље присутна и да Константиновић представља ону тенденцију у српској књижевности која је повезује са светом”, рекла је др Латинка Перовић.

Професор Филозофског факултета у Новом Саду и члан жирија др Гојко Тешић каже да су се одлучили за два аутора која баштине традицију Константиновића. „Они надрастају локалне и националне оквире и припадају ономе што је нека врста европског знака у културама у којима стварају.

Шнајдер је, могу рећи, Константиновић хрватске културе, и ако се неко бави осетљивим темама, сасвим је сигурно да наилази на отпор у сопственој средини, и то је карактеристично за највећи део његовог драмског опуса.

Он и биографску причу у ’Доба мједи’ доводи до универзалних димензија. Беланчић је такође потомак Константиновићеве филозофске мисли, а одбрана тог духа је важна чињеница јер се на тај начин у српској култури бране европске вредности”, рекао је Тешић.