Патрушев није дошао на брзину

Посета Николаја Патрушева, секретара Савета за безбедност Руске Федерације, планирана је већ месецима. Наш лист је још 10. октобра пренео речи руског амбасадора у Србији Александра Чепурина који је, расправљајући о датуму доласка Медведева, рекао да ће предстојећи многобројни дипломатски сусрети званичника Москве и Београда представљати припрему за ту посету „у пуном капацитету”. Тада је амбасадор најавио да ће у децембру у Србију доћи шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, а да ће за две недеље у Београду, у тродневној посети, бити и делегација предвођена Николајем Патрушевом.

Календар посета, најављен и дуго припреман, демантује све оне спекулације да је Патрушев изненада и на брзину долетео у Београд да решава „вруће ствари”, на пример случај са Црног Гором, а да је предложено потписивање меморандума само димна бомба. Ово није прва посета Николаја Патрушева Србије, главног руског безбедњака и шефа свих руских тајних служби, што није неважно у датим околностима. О њему се иначе у нашој земљи мало зна.

Због специфичности посла, Патрушев, иначе Путинов веома близак сарадник и пријатељ, није баш много присутан у јавности. Али када већ изађе пред камере, он износи важне и актуелне ставове. Осим тога, Патрушев није „чиновник” него практичар, који не воли папирологију већ тражи конкретне резултате.

Николај Патрушев је стигао пре три дана са делегацијом у Београд, а са руске стране у разговорима су учествовали представници Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Министарства за ванредне ситуације, Федералне службе безбедности, Федералне службе за праћење финансијског тероризма и Службе за борбу са ултрадесним идеологијама и неонацизмом.

Високи руски функционер је разговарао са председником Томиславом Николићем, министром спољних послова Ивицом Дачићем и министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, а на крају се јуче састао и са премијером Александром Вучићем.

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, после састанка с руском делегацијом изјавио је да Србија жели да упозна колеге из Русије са безбедносном ситуацијом у Србији, о ситуацији у борби против тероризма и екстремизма, као и изазовима који се односе на миграције и борбу против организованог криминала.

„Ово су области у којима постоји апсолутно јединство у службама безбедности Србије и сва наша министарства и службе безбедности и различите друге институције раде као један да бисмо спречили да Србија и њени грађани буду мета терориста и криминалаца”, рекао је Стефановић.

Наш министар је навео да већ сада постоји добра сарадња са Министарством унутрашњих послова Русије, Федералном службом обезбеђења, Федералном службом безбедности и Националном гардом.

Дочеку и састанку присуствовали су и министар одбране Зоран Ђорђевић, директор Војнобезбедносне агенције Петар Цветковић и амбасадор Русије Александар Чепурин.

Патрушев је после састанка са Стефановићем предложио да следеће године буде потписан меморандум о узајамном разумевању Већа безбедности Русије и Министарства унутрашњих послова Србије да би се успоставила редовна комуникација безбедносних служби две земље.

„Тај меморандум није правно обавезујући документ, само значи да ћемо се састајати редовно, највероватније једном у једној земљи, други пут у другој, и разматрати питања од значаја и за Србију и за Русију, а Србија најбоље зна шта се дешава на Балкану. Ми смо саслушали те информације и узимаћемо их у обзир”, рекао је главни безбедњак Руске Федерације.

Наше службе безбедности имају већ потписане меморандуме о сарадњи и са службама других земаља, и то не би требало да буде нешто необично. Меморандум је записник, писмо о намерама размене информација у домену у ком постоји заједнички интерес. Меморандум, по природи ствари, не пролази скупштинску процедуру јер је то интерни акт одређеног министарства ради лакше и ефикасније сарадње. А она међу безбедносним службама постоји тамо где постоје заједнички интереси.

И председник Владе Србије Александар Вучић састао се Николајем Патрушевом. Двојица саговорника закључила су да Република Србија и Руска Федерација негују и даље унапређују пријатељске односе у различитим сферама друштвеног живота. Вучић и Патрушев разменили су ставове о кључним глобалним питањима, али и питањима из региона западног Балкана. Премијер Вучић поновио је недвосмислен став Србије да чува и штити принцип војне неутралности. Патрушев је истакао да је Русија спремна на блиску сарадњу са Србијом, да помогне у модернизацији њених одбрамбених средстава, као и да пружа политичку подршку очувању интегритета и суверенитета Републике Србије. Такође, на састанку је констатовано да службе безбедности Србије и Руске Федерације остварују добру сарадњу.

Будући да се налазимо у изузетно турбулентном времену, сагласни су аналитичари, веома је важно да наше службе буду активне на међународном плану сарадње. Није тајна да су наше службе добро сарађивале и даље сарађују са службама и са истока и са запада и од тога је наша држава имала и има користи.

Ова посета Патрушева и многочлане руске делегације већ наилази на критичке коментаре западних медија и политичара, са оваквим или онаквим тумачењем курса Србије, као да  се заборавља да смо суверена земља која хоће и мора да штити себе и своје интересе.

Уосталом, премијер Вучић је, у понедељак, након састанка Бироа за координацију служби сигурности рекао да је у Србији повећано деловање и број припадника страних обавештајних служби и са истока и са запада. Ту су, наравно, наше службе на задатку, да их неутралишу и спрече у намерама.

Сазнања да је БИА ухапсила високог функционера Управе криминалистичке полиције јер је западној тајној служби одавао поверљиве информације из полиције и да је Србија, званично непотврђено, отказала гостопримство неколицини руских држављана због недозвољеног деловања на нашој територији, доказује да наше службе активно раде.

Три службе: БИА, ВБА и ВОА

Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије, који је усвојен 11. децембра 2007. године, подсетимо, утврђено је постојање три безбедносно-обавештајне службе, Безбедносно-информативна агенција (БИА), представља цивилну службу директно подређену влади, као и службу која има статус посебне републичке организације. Војнобезбедносна агенција (ВБА) и Војнообавештајна агенција (ВОА) војне су службе, организоване као органи управе у саставу Министарства одбране и подређене министру одбране и влади.

Безбедносно-информативна агенција је настала 2002. године трансформацијом Ресора државне безбедности (РДБ) у независну владину агенцију када је РДБ издвојен из Министарства унутрашњих послова Републике Србије и од њега створена БИА. Аутономан статус који БИА има обезбеђује јој то да буде посебна републичка организација која је подређена непосредно влади. По својим задацима, она представља централну безбедносно-обавештајну службу, надлежну како за обавештајне, тако и за контраобавештајне и безбедносне послове. Припадници БИА имају право да примењују полицијска овлашћења приликом обављања безбедносних послова. У те послове спадају откривање, праћење, спречавање и пресецање делатности организација и лица усмерених ка вршењу организованог криминала и кривичних дела са елементом иностраног, унутрашњег и међународног тероризма и најтежих облика кривичних дела против човечности и међународног права, као и против Уставом и утврђеног поретка и безбедности Републике Србије.

Војнобезбедносна агенција (ВБА) је контраобавештајна служба Војске Србије, која је настала из Контраобавештајне службе (КОС), а реформом служби безбедности извршеном 2002. године КОС је преименован у ВБА и стављена под директну контролу министра одбране. У њене задатке спада и откривање, истраживање и документовање кривичних дела почињених против уставног уређења и безбедности Републике Србије и против човечности и међународног права, као и најтежих кривичних дела са елементима организованог криминала.

Војнообавештајна агенција (ВОА) представља обавештајну службу Војске Србије која се налази у саставу Министарства одбране. Њен главни задатак је да прикупља, анализира, процењује и доставља податке и информације војног, војнополитичког, војноекономског или научнотехнолошког карактера о потенцијалним и реалним опасностима, активностима и плановима или намерама страних држава и њихових оружаних снага, међународних и страних организација, група и појединаца, које су усмерене против Министарства одбране, Војске Србије, суверенитета, територијалног интегритета и одбране Републике Србије.

Словенско братство

Амбасадор Чепурин је пре две недеље, на пример, најавио за почетак новембра заједничку редовну војну вежбу две државе, „Словенско братство”, а сигурно ће за неколико дана кад вежба отпочне бити оних који ће је тумачити на све друге начине а не на онај који јесте. „Циљ ових вежби јесте сналажење у ванредним ситуацијама и заштита становништва. Оне ће бити апсолутно отворене за јавност и на њих су позвани сви војни аташеи акредитовани у Београду”, рекао је тада амбасадор.