Patrušev nije došao na brzinu

Poseta Nikolaja Patruševa, sekretara Saveta za bezbednost Ruske Federacije, planirana je već mesecima. Naš list je još 10. oktobra preneo reči ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Čepurina koji je, raspravljajući o datumu dolaska Medvedeva, rekao da će predstojeći mnogobrojni diplomatski susreti zvaničnika Moskve i Beograda predstavljati pripremu za tu posetu „u punom kapacitetu”. Tada je ambasador najavio da će u decembru u Srbiju doći šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, a da će za dve nedelje u Beogradu, u trodnevnoj poseti, biti i delegacija predvođena Nikolajem Patruševom.

Kalendar poseta, najavljen i dugo pripreman, demantuje sve one spekulacije da je Patrušev iznenada i na brzinu doleteo u Beograd da rešava „vruće stvari”, na primer slučaj sa Crnog Gorom, a da je predloženo potpisivanje memoranduma samo dimna bomba. Ovo nije prva poseta Nikolaja Patruševa Srbije, glavnog ruskog bezbednjaka i šefa svih ruskih tajnih službi, što nije nevažno u datim okolnostima. O njemu se inače u našoj zemlji malo zna.

Zbog specifičnosti posla, Patrušev, inače Putinov veoma blizak saradnik i prijatelj, nije baš mnogo prisutan u javnosti. Ali kada već izađe pred kamere, on iznosi važne i aktuelne stavove. Osim toga, Patrušev nije „činovnik” nego praktičar, koji ne voli papirologiju već traži konkretne rezultate.

Nikolaj Patrušev je stigao pre tri dana sa delegacijom u Beograd, a sa ruske strane u razgovorima su učestvovali predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za vanredne situacije, Federalne službe bezbednosti, Federalne službe za praćenje finansijskog terorizma i Službe za borbu sa ultradesnim ideologijama i neonacizmom.

Visoki ruski funkcioner je razgovarao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, a na kraju se juče sastao i sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, posle sastanka s ruskom delegacijom izjavio je da Srbija želi da upozna kolege iz Rusije sa bezbednosnom situacijom u Srbiji, o situaciji u borbi protiv terorizma i ekstremizma, kao i izazovima koji se odnose na migracije i borbu protiv organizovanog kriminala.

„Ovo su oblasti u kojima postoji apsolutno jedinstvo u službama bezbednosti Srbije i sva naša ministarstva i službe bezbednosti i različite druge institucije rade kao jedan da bismo sprečili da Srbija i njeni građani budu meta terorista i kriminalaca”, rekao je Stefanović.

Naš ministar je naveo da već sada postoji dobra saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Rusije, Federalnom službom obezbeđenja, Federalnom službom bezbednosti i Nacionalnom gardom.

Dočeku i sastanku prisustvovali su i ministar odbrane Zoran Đorđević, direktor Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković i ambasador Rusije Aleksandar Čepurin.

Patrušev je posle sastanka sa Stefanovićem predložio da sledeće godine bude potpisan memorandum o uzajamnom razumevanju Veća bezbednosti Rusije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da bi se uspostavila redovna komunikacija bezbednosnih službi dve zemlje.

„Taj memorandum nije pravno obavezujući dokument, samo znači da ćemo se sastajati redovno, najverovatnije jednom u jednoj zemlji, drugi put u drugoj, i razmatrati pitanja od značaja i za Srbiju i za Rusiju, a Srbija najbolje zna šta se dešava na Balkanu. Mi smo saslušali te informacije i uzimaćemo ih u obzir”, rekao je glavni bezbednjak Ruske Federacije.

Naše službe bezbednosti imaju već potpisane memorandume o saradnji i sa službama drugih zemalja, i to ne bi trebalo da bude nešto neobično. Memorandum je zapisnik, pismo o namerama razmene informacija u domenu u kom postoji zajednički interes. Memorandum, po prirodi stvari, ne prolazi skupštinsku proceduru jer je to interni akt određenog ministarstva radi lakše i efikasnije saradnje. A ona među bezbednosnim službama postoji tamo gde postoje zajednički interesi.

I predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se Nikolajem Patruševom. Dvojica sagovornika zaključila su da Republika Srbija i Ruska Federacija neguju i dalje unapređuju prijateljske odnose u različitim sferama društvenog života. Vučić i Patrušev razmenili su stavove o ključnim globalnim pitanjima, ali i pitanjima iz regiona zapadnog Balkana. Premijer Vučić ponovio je nedvosmislen stav Srbije da čuva i štiti princip vojne neutralnosti. Patrušev je istakao da je Rusija spremna na blisku saradnju sa Srbijom, da pomogne u modernizaciji njenih odbrambenih sredstava, kao i da pruža političku podršku očuvanju integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Takođe, na sastanku je konstatovano da službe bezbednosti Srbije i Ruske Federacije ostvaruju dobru saradnju.

Budući da se nalazimo u izuzetno turbulentnom vremenu, saglasni su analitičari, veoma je važno da naše službe budu aktivne na međunarodnom planu saradnje. Nije tajna da su naše službe dobro sarađivale i dalje sarađuju sa službama i sa istoka i sa zapada i od toga je naša država imala i ima koristi.

Ova poseta Patruševa i mnogočlane ruske delegacije već nailazi na kritičke komentare zapadnih medija i političara, sa ovakvim ili onakvim tumačenjem kursa Srbije, kao da  se zaboravlja da smo suverena zemlja koja hoće i mora da štiti sebe i svoje interese.

Uostalom, premijer Vučić je, u ponedeljak, nakon sastanka Biroa za koordinaciju službi sigurnosti rekao da je u Srbiji povećano delovanje i broj pripadnika stranih obaveštajnih službi i sa istoka i sa zapada. Tu su, naravno, naše službe na zadatku, da ih neutrališu i spreče u namerama.

Saznanja da je BIA uhapsila visokog funkcionera Uprave kriminalističke policije jer je zapadnoj tajnoj službi odavao poverljive informacije iz policije i da je Srbija, zvanično nepotvrđeno, otkazala gostoprimstvo nekolicini ruskih državljana zbog nedozvoljenog delovanja na našoj teritoriji, dokazuje da naše službe aktivno rade.

Tri službe: BIA, VBA i VOA

Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007. godine, podsetimo, utvrđeno je postojanje tri bezbednosno-obaveštajne službe, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), predstavlja civilnu službu direktno podređenu vladi, kao i službu koja ima status posebne republičke organizacije. Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA) vojne su službe, organizovane kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane i podređene ministru odbrane i vladi.

Bezbednosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu agenciju kada je RDB izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i od njega stvorena BIA. Autonoman status koji BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna republička organizacija koja je podređena neposredno vladi. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu bezbednosno-obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne i bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo da primenjuju policijska ovlašćenja prilikom obavljanja bezbednosnih poslova. U te poslove spadaju otkrivanje, praćenje, sprečavanje i presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vršenju organizovanog kriminala i krivičnih dela sa elementom inostranog, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i protiv Ustavom i utvrđenog poretka i bezbednosti Republike Srbije.

Vojnobezbednosna agencija (VBA) je kontraobaveštajna služba Vojske Srbije, koja je nastala iz Kontraobaveštajne službe (KOS), a reformom službi bezbednosti izvršenom 2002. godine KOS je preimenovan u VBA i stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane. U njene zadatke spada i otkrivanje, istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela počinjenih protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i najtežih krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala.

Vojnoobaveštajna agencija (VOA) predstavlja obaveštajnu službu Vojske Srbije koja se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je da prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije vojnog, vojnopolitičkog, vojnoekonomskog ili naučnotehnološkog karaktera o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima i planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, koje su usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije.

Slovensko bratstvo

Ambasador Čepurin je pre dve nedelje, na primer, najavio za početak novembra zajedničku redovnu vojnu vežbu dve države, „Slovensko bratstvo”, a sigurno će za nekoliko dana kad vežba otpočne biti onih koji će je tumačiti na sve druge načine a ne na onaj koji jeste. „Cilj ovih vežbi jeste snalaženje u vanrednim situacijama i zaštita stanovništva. One će biti apsolutno otvorene za javnost i na njih su pozvani svi vojni atašei akreditovani u Beogradu”, rekao je tada ambasador.