Сваки четврти у ризику од сиромаштва

Око 650.000 људи у Србији је апсолутно сиромашно, што је девет одсто становништва, а 268.000 у 2016. прима социјалну помоћ у просечном износу од 5.000 динара, што не покрива основне животне потребе. Наведени подаци, за које је речено да су алармантни, чули су се на јучерашњем представљању резултата истраживања „Мапа сиромаштва у Србији: Налази и импликације по јавну политику”.

Зато Влада Србије и спроводи реформе, речено је, унапређујући политике које имају за циљ смањење сиромаштва, поред осталог и повећавањем износа помоћи и обухвата оних којима је помоћ потребна.

Анкета о приходима и условима живота показала је да је 24,5 одсто становништва у 2013. године у Србији, односно нешто мање од 1,8 милиона људи, било „у ризику од сиромаштва”, што је највећи проценат од свих европских земаља у којима се примењује ова анкета – чланице ЕУ, Швајцарска, Норвешка, Исланд и Србија. То значи да више од четвртине становништва живи испод стандарда уобичајеног за Србију и лако може запасти у сиромаштво.

Учесници у расправи на јучерашњој конференцији указали су да у земљи постоје и велике разлике у животном стандарду. Стопа сиромаштва је највећа у општини Тутин – 66,1 одсто, а најмања у општини Нови Београд – 4,8 одсто процената.

Тешко се живи и у Прешеву – стопа сиромаштва 63,6 одсто, Бојнику – 63,4, Бујановцу и Лебану – 54,6 одсто, а више од 50 одсто је у Бабушници, Босилеграду, Владичином Хану, Гаџином Хану, Дољевцу, Житорађи, Медвеђи, Трговишту и Црној Трави. Стопу сиромаштва нешто мању – 50 одсто, имају Крупањ, Владимирци, Нови Пазар, Нова Црња, Коцељева и Мерошина.

Од већих градова, стопа сиромаштва у Крагујевцу је 23,8 одсто, Ваљеву – 24,5, Ужицу – 17,9 одсто, Чачку – 24,3 одсто, Шапцу – 32,3 одсто. У Београдском региону највишу стопу сиромаштва има Сопот – 26,9 одсто, што је око 5,5 пута већа него у Новом Београду. За наше прилике, у просеку се добро живи и на београдском Врачару – где је стопа сиромаштва 5,3 одсто, Старом граду – 5,4 и Савском венцу – 5,7 одсто.

Према речима Ненада Иванишевића, државног секретара, у јеку мигрантске кризе Министарство рада усвојило је Стратегију за смањење сиромаштва Рома, ускоро ће бити усвојен и нови закон о социјалној заштити, као и нови закон о материјалној подршци породици, који се припрема у сарадњи са Светском банком.

– Уредбом о наменским трансферима, донетом почетком године, издвојено је више од 500 милиона динара намењених општинама са највећом стопом сиромаштва за пружање услуга социјалне заштите, а у наредној години тај износ ће бити и већи – казао је Иванишевић и додао да је утврђено како се та средства троше наменски.

Тони Верхеијен, шеф за Србију Канцеларије Светске банке, која је помогла израду ове студије у сарадњи са Републичким заводом за статистику, казао је да је задатак ове финансијске организације управо да отклања узроке сиромаштва. Највећи ризик сиромаштва у југоисточној Србији и деловима Војводине је недостатак инфраструктуре, односно саобраћајне повезаности. Он је подсетио да Светска банка помаже реформе које ће смањити сиромаштво, а повољним кредитима подстиче развој инфраструктуре, као што је изградња коридора 10 и 11, који ће повезивати општине у јужном делу Србије са високом стопом ризика од сиромаштва.