Трајна привременост

Представници мисије међународног монетарног фонда завршавају посету Београду у уторак. Пензионери и запослени у јавном сектору тада ће сазнати за колико ће им бити већa примања.

Ако се пита само ММФ, повећања пензија неће бити. И то не само ове, него и целе наредне године. Ако се пита и премијер Вучић, нешто ће од повећања бити. Колико? Зависиће од тога шта ће показати салдо када подвуче црту и види колико му је мањи дефицит у буџету. Након тога стижу, како он воли да каже, никад веће плате у јавном сектору и веће пензије.

И то је лепо.

Пре два дана он је још најавио да ће ускоро бити донета одлука о једнократној помоћи пензионерима, „да људи могу лакше и лепше да проведу славе, Арханђела Михаила, Светог Николу, Нову годину, Божић, додавши да држава на време, без дана кашњења, исплаћује пензије за 1.780.000 пензионера.

И то је лепо. Значи, најсиромашнији ће добити дуплу награду – једнократну помоћ и већу пензију, а сви заједно добиће нешто већи износ на чеку.

После свега наведеног, намеће се питање – због чега се, онда, поједина пензионерска удружења буне и најављују протесте? Због чега сакупљају 30.000 потписа како би их предали Народној скупштини?

Једноставно зато што они не добијају веће пензије – већ им се примања враћају на старо. Јер, да није тако, просечна пензија од 23.450 динара, колико износи данас, не би била мања него што је била децембра 2012. (24.966 динара) и 2013.(25.566 динара), дакле пре три и четири године.

Пензије скоро два милиона пензионера у Србији, данас нису више, него су на нивоу из децембра 2014. године. Разлог је штедња. Од 2012. оне се не усклађују с растом инфлације два пута годишње, како предвиђа Закон о буџету, а од 2014. све пензије веће до 25.000 смањене су. Сума сумарум, примања најстаријих су за то време умањене од 10 до 25 процената.

Мало или много? За оног ко је све време радног стажа уплаћивао доприносе увек је много. Остао је оваквом математиком без дела своје имовине. Исти ти пензионери зато данас инсистирају да им се јавно каже када ће им и да ли ће им бити враћена одузета имовина – умањене пензије.

Тај одговор траже сви. И они што протестују и они што ћуте, због колације. Заједничко им је и да траже укидање Закона о привременом умањењу пензија. Хоће да знају да ли је привременост трајна. Или закон погрешно носи наслов „привременост исплате”, пошто је чланом четири јасно прописано – „исплате пензија извршене у складу са овим законом сматрају се коначним”.

Ако је тако по слову закона, фер је било рећи то пензионерима пре две године. Онда би се стварно обрадовали сваком повећању. Овако им остаје да се надају да ће најсиромашнији с месечним примањима од 10.000 до 15.000 динара, а таквих је 378.041, добити по 7.000 динара једнократне помоћи, а они с пензијом до 23.000 динара по 5.000 динара.