Немци наоружавају и Турке и Курде

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – „Немци не верују да разговор за округлим столом решава сваки проблем, али не мисле ни да га пуцњава решава”, написао је недавно у чланку за „Форин аферс” немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, желевши да покаже како, када је у питању спољна политика и решавање сукоба, Немци воле да успоставе равнотежу. Међутим, судећи према тек објављеним подацима о продаји немачке малокалибарске муниције, Немци очигледно воле и да зараде на сукобима, снабдевајући оружје и муницијом чак и супротстављене стране на Блиском истоку.

Иако је једно од предизборних обећања Социјалдемократске партије (СПД) вицеканцелара и министра привреде Зигмара Габријела било да ће доласком на власт ограничити извоз наоружања, пре свега у земље које крше људска права или учествују у сукобима, протеклог лета утврђено је да је немачка наменска индустрија у 2015. удвостручила извоз у односу на 2014. Тиме што је прошле године извезла оружје у вредности од 7,86 милијарди евра, најјача европска економија постала је, после САД и Русије, трећи највећи извозник наоружања на свету.

Тада је за минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” Габријел говорио да „му је жао”, али да и даље ради на испуњавању свог предизборног обећања, истичући да је извоз ручног наоружања, као што су аутоматске пушке и антитенковски ракетни бацачи, на најнижем нивоу у последњих 15 година, јер је то „оружје посебно опасно када се користи у грађанским ратовима”.

Али, најновији подаци, које је Габријелово министарство јуче представило влади, указују на то да је у првих шест месеци ове године немачки извоз оружја у односу на исти период прошле године порастао за око пола милијарде и износи 4,029 милијарди евра, док је извоз малокалибарске муниције „експлодирао”, између осталог, захваљујући извозу у земље Блиског истока које су захваћене или учествују у сукобима.

У првом полугодишту ове године извоз малокалибарске муниције је удесетостручен и износи 283,3 милиона евра, док је у првом полугодишту прошле године био тек 27 милиона евра.

„Ирак спада у земље с највећим порастом увоза малокалибарске муниције из Немачке”, наведено је у извештају у којем је истакнуто да је Ираку продата муниција вредна 5,4 милиона евра, што се повезује с тиме да немачка влада подржава курдске оружане снаге у Ираку и Сирији, којима је иначе одобрила слање 16.000 пушака Г-36 и Г-3, као и хиљаде пиштоља, антитенковске гранате и ручне гранате.

Највише немачке муниције, вредне 275 милиона евра, продато је земаља чланицама ЕУ и НАТО, највише Француској и Пољској, али и онима које сматрају „једнаким НАТО”, као што су Аустралија, Нови Зеланд, Јапан и Швајцарска. Иако је у истом периоду извоз немачког малокалибарског оружја за нијансу пао са 12,4 на 11,6 милиона евра, немачке опозиционе странке оптужују владу за лицемерје, будући да на Блиском истоку највише цивила гине управо због употребе овог оружја.

Спорно је и то што се Немци не либе да све више наоружавају земље које учествују у сукобима на Блиском истоку, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Турске, при чему турска војска као легитиман циљ види управо курдске борце које Немци наоружавају за борбу против терориста Исламске државе.

Званични Ријад остао је трећи на листи највећих купаца немачког оружја, при чему је у првом полугодишту ове године у односу на исти период 2015. обим куповине повећао са 179 на 484 милиона евра, док су Уједињени Арапски Емирати скоро дуплирали обим куповине са 46 на 85 милиона евра. Осим тога, од 2008. Ријад је добио лиценцу да производи пушке Г-36 и Г-3 немачког произвођача „Хеклер и Кох” што је резултирало да од прошле године саудијска војска користи ово оружје у поприлично спорној офанзиви на шиитске групе у суседном Јемену.

Што се тиче куповине, Саудијска Арабија се код Немаца без икаквих проблема снабдева хеликоптерима, борбеним авионима и деловима за танковање авиона у ваздуху, будући да немачка влада ову сунитску краљевину званично сматра „фактором стабилности” на Блиском истоку.

Најуочљивије је то да је Турска највише скочила на листи највећих купаца немачког оружја и муниције – са 25. на осмо место – и то баш у тренутку када је Берлин инсистирао да ЕУ са Турском склопи споразум о регулисању прилива избеглица. Како је наведено у извештају немачке владе, две трећине од укупног извоза оружја и муниције у Турску, вредног 76,4 милиона евра, чине авионски делови, беспилотне летелице и мотори за борбена возила и остала војна опрема.

На листи купаца значајно је скочила и Јужна Кореја – са десетог на четврто место – која је у страху од северног суседа купила у првој половини ове године наоружање вредно безмало 205 милиона евра, пре свега делове за војне чамце, подморнице и хеликоптере, ракете и одбрамбене ракетне системе.

Ипак, неочекивано прво место на листи земаља увозника немачког оружја заузима Алжир, са износом од 1,04 милијарде евра, који је највећим делом отишао на куповину једне фрегате коју је Алжир наручио још за време претходне владе Ангеле Меркел у којој нису биле социјалдемократе.

Упркос томе што се множе критике на то што немачко оружје одлази у сукобима захваћене регионе, вицеканцелар је засад избегао да се обрати јавности, а његово министарство је само саопштило да „савезна влада води опрезну и одговорну политику (продаје) наоружања”.

То објашњење није задовољило немачке коментаторе, који се питају колико је паметно наоружавати Саудијску Арабију, коју групе за заштиту људских права описују као једну од најауторитарнијих земаља на свету, као и да ли је заправо Немачка индиректно постала једна од страна у сукобу у Јемену.