Nemci naoružavaju i Turke i Kurde

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – „Nemci ne veruju da razgovor za okruglim stolom rešava svaki problem, ali ne misle ni da ga pucnjava rešava”, napisao je nedavno u članku za „Forin afers” nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, želevši da pokaže kako, kada je u pitanju spoljna politika i rešavanje sukoba, Nemci vole da uspostave ravnotežu. Međutim, sudeći prema tek objavljenim podacima o prodaji nemačke malokalibarske municije, Nemci očigledno vole i da zarade na sukobima, snabdevajući oružje i municijom čak i suprotstavljene strane na Bliskom istoku.

Iako je jedno od predizbornih obećanja Socijaldemokratske partije (SPD) vicekancelara i ministra privrede Zigmara Gabrijela bilo da će dolaskom na vlast ograničiti izvoz naoružanja, pre svega u zemlje koje krše ljudska prava ili učestvuju u sukobima, proteklog leta utvrđeno je da je nemačka namenska industrija u 2015. udvostručila izvoz u odnosu na 2014. Time što je prošle godine izvezla oružje u vrednosti od 7,86 milijardi evra, najjača evropska ekonomija postala je, posle SAD i Rusije, treći najveći izvoznik naoružanja na svetu.

Tada je za minhenski dnevni list „Zidojče cajtung” Gabrijel govorio da „mu je žao”, ali da i dalje radi na ispunjavanju svog predizbornog obećanja, ističući da je izvoz ručnog naoružanja, kao što su automatske puške i antitenkovski raketni bacači, na najnižem nivou u poslednjih 15 godina, jer je to „oružje posebno opasno kada se koristi u građanskim ratovima”.

Ali, najnoviji podaci, koje je Gabrijelovo ministarstvo juče predstavilo vladi, ukazuju na to da je u prvih šest meseci ove godine nemački izvoz oružja u odnosu na isti period prošle godine porastao za oko pola milijarde i iznosi 4,029 milijardi evra, dok je izvoz malokalibarske municije „eksplodirao”, između ostalog, zahvaljujući izvozu u zemlje Bliskog istoka koje su zahvaćene ili učestvuju u sukobima.

U prvom polugodištu ove godine izvoz malokalibarske municije je udesetostručen i iznosi 283,3 miliona evra, dok je u prvom polugodištu prošle godine bio tek 27 miliona evra.

„Irak spada u zemlje s najvećim porastom uvoza malokalibarske municije iz Nemačke”, navedeno je u izveštaju u kojem je istaknuto da je Iraku prodata municija vredna 5,4 miliona evra, što se povezuje s time da nemačka vlada podržava kurdske oružane snage u Iraku i Siriji, kojima je inače odobrila slanje 16.000 pušaka G-36 i G-3, kao i hiljade pištolja, antitenkovske granate i ručne granate.

Najviše nemačke municije, vredne 275 miliona evra, prodato je zemalja članicama EU i NATO, najviše Francuskoj i Poljskoj, ali i onima koje smatraju „jednakim NATO”, kao što su Australija, Novi Zeland, Japan i Švajcarska. Iako je u istom periodu izvoz nemačkog malokalibarskog oružja za nijansu pao sa 12,4 na 11,6 miliona evra, nemačke opozicione stranke optužuju vladu za licemerje, budući da na Bliskom istoku najviše civila gine upravo zbog upotrebe ovog oružja.

Sporno je i to što se Nemci ne libe da sve više naoružavaju zemlje koje učestvuju u sukobima na Bliskom istoku, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske, pri čemu turska vojska kao legitiman cilj vidi upravo kurdske borce koje Nemci naoružavaju za borbu protiv terorista Islamske države.

Zvanični Rijad ostao je treći na listi najvećih kupaca nemačkog oružja, pri čemu je u prvom polugodištu ove godine u odnosu na isti period 2015. obim kupovine povećao sa 179 na 484 miliona evra, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati skoro duplirali obim kupovine sa 46 na 85 miliona evra. Osim toga, od 2008. Rijad je dobio licencu da proizvodi puške G-36 i G-3 nemačkog proizvođača „Hekler i Koh” što je rezultiralo da od prošle godine saudijska vojska koristi ovo oružje u poprilično spornoj ofanzivi na šiitske grupe u susednom Jemenu.

Što se tiče kupovine, Saudijska Arabija se kod Nemaca bez ikakvih problema snabdeva helikopterima, borbenim avionima i delovima za tankovanje aviona u vazduhu, budući da nemačka vlada ovu sunitsku kraljevinu zvanično smatra „faktorom stabilnosti” na Bliskom istoku.

Najuočljivije je to da je Turska najviše skočila na listi najvećih kupaca nemačkog oružja i municije – sa 25. na osmo mesto – i to baš u trenutku kada je Berlin insistirao da EU sa Turskom sklopi sporazum o regulisanju priliva izbeglica. Kako je navedeno u izveštaju nemačke vlade, dve trećine od ukupnog izvoza oružja i municije u Tursku, vrednog 76,4 miliona evra, čine avionski delovi, bespilotne letelice i motori za borbena vozila i ostala vojna oprema.

Na listi kupaca značajno je skočila i Južna Koreja – sa desetog na četvrto mesto – koja je u strahu od severnog suseda kupila u prvoj polovini ove godine naoružanje vredno bezmalo 205 miliona evra, pre svega delove za vojne čamce, podmornice i helikoptere, rakete i odbrambene raketne sisteme.

Ipak, neočekivano prvo mesto na listi zemalja uvoznika nemačkog oružja zauzima Alžir, sa iznosom od 1,04 milijarde evra, koji je najvećim delom otišao na kupovinu jedne fregate koju je Alžir naručio još za vreme prethodne vlade Angele Merkel u kojoj nisu bile socijaldemokrate.

Uprkos tome što se množe kritike na to što nemačko oružje odlazi u sukobima zahvaćene regione, vicekancelar je zasad izbegao da se obrati javnosti, a njegovo ministarstvo je samo saopštilo da „savezna vlada vodi opreznu i odgovornu politiku (prodaje) naoružanja”.

To objašnjenje nije zadovoljilo nemačke komentatore, koji se pitaju koliko je pametno naoružavati Saudijsku Arabiju, koju grupe za zaštitu ljudskih prava opisuju kao jednu od najautoritarnijih zemalja na svetu, kao i da li je zapravo Nemačka indirektno postala jedna od strana u sukobu u Jemenu.