Одушевљен Србијом

Према Тањевићевим речима, то није никако прави однос снага, јер он остаје скривен све до првог меча у Шпанији. Ипак, дао је високе оцене нашем тиму.

Сјајан рез

У Шпанији желите да обезбедите прво учешће на Олимпијским играма. Од 2004. у турској репрезенацији радите на стварању генерације која ће покушати да 2010. у својој земљи на Светском првенству дође на врх. Како Вам се чини наша селекција која је почиње сличан процес, али од ове године?

– Србија има два пута бољу репрезенацију него прошле године. Ово је сјајан рез по мом мишљењу. Саставили сте најталентованије играче који су у неку руку већ сениори по играчком искуству јер су имали тешке задатке у својим клубовима. То је само гаранција да ће и даље нападати. Они су као "виле", атлете међу којима већина има више од два метра. Сви лете, имају технику и довољно су храбри да преузму одговорност ако им се то затражи. Менталитет наших играча је испред свих у Европи. Ту је позитивна дрскост, спремност да се каже: "Ево ја ћу". Ако само мало добију шансе они кажу – добро, то сам очекивао и заслужио. Са добрим радом српска селекција ће бити страшна у будућности. Свих ових година док сам радио посебно у Италији и Француској имао сам проблем да убедим младе играче да могу много. Ове наше је проблем да их убедиш да нису као Мајкл Џордан. Мораш полако с њима, да им кажеш "мало си слабији од Џордана, али добар си"... Ипак, лакше је тако радити, турпијати то претерано самопоуздање него развијати га код играча. Рецимо, једини изузетак у мојој каријери од играча ван наших простора био је Ђентиле. С непуних 16 година ставио сам га  тим, годину касније играо је 22 минута у просеку, а са 18 је био капитен.

Србија ће у Шпанију ићи с подмлађеним саставом, само са једним класичним центром – Миличићем. С којим потешкоћама може да се сусретне?

– Пре свега српски тим има наслеђене комплексе из година доминације наше кошарке. Ту је и даље главно оптерећење. Што се тиче центара, екипа која има толико високих играча не треба да брине. У том случају не гледам више на те специфичне улоге. Данас је најтеже наћи правог центра. Сви би да оду иза линије 6,25 метара и то им дође као ивица базена – као да ће упасти ако уђу унутра. Сви би да гађају за три поена, али неко мора да потури и бубреге под кошем. Док нађеш играча који ужива да утрчава унутра и да затражи лопту испод коша, треба да прође много вемена. Сви који имају 2,10 су за мене центри. Ерцег се никога не боји, а уме успешно да шутира за три поена. Чврст је и спретан. Лабовића добро знам, има игру плејмејкера а висок је, шта ћеш боље. Додуше, зна се и потући, неки пут и претерује. Шта је Александров ако не центар. Нормално да може да се туче под кошем, а сјајно је што има и технику за игру споља...

Најјаче првенство

Србију сте победили у полуфиналу у Измиру сјајним шутем, а и чини се физички јачом игром. Два пута сте изгубили од Хрватске, у групи и потом  финалу тог турнира. Те три селекције су у другом реду фаворита. Ко је испред?

– Не дајем много значаја тој победи над Србијом. На припремама сви само разрађујемо машину. Конкренција је веома јака, уједначена. Један велики фаворит је Шпанија, следи Грчка по саставу тима и по годинама играча. Домаћини имају једну генерацију 26-годишњака. У најбољим су годинама, а и стватрали су годинама тим. Рецимо шпанску селекцију чине најважнији играчи који су дошли до светског злата на јуниорском првенству у Португалији. Најозбиљнији тим за медаљу је потом Литванија, некако је најкомплетнија. Ми остали, шест-седам репрезентација је са подједнаким шансама. Биће гужва и те како за првих седам места која воде на Олимпијске игре. То гарантује да ће Европско првенство бити најјаче до сада.

Ви сте прошле године имали слична искуства која је селектор Србије Славнић доживео отказивањем неких најбољих играча. Како сте се изборили са тим?

– Великим резом. Преузео сам на себе одговорност. Нисам их оптуживао. Чак сам, на пример, Туркоглуу рекао да ми није потребан а не да га нећу у тиму, мало сам га провоцирао... Сада сам у одличним односима са свима. Сви су много добри, чак превише, да пожелиш их водиш својој кући на ручак. Нису мангупи као наши играчи, који се рађају као "бандити" а онда одрастају на улици... Баш зато су  способни да се снађу у свим ситуацијама. И поред свих шема, кошарка има безброј нових ситуација а ми то решавамо лако интелектом и талентом. Имам и додатни проблем овде у Турској. Иако имамо одређених успеха с младим селекцијама, нисам задовољан како млади играчи пре свих Акјол и Ерден напредују у својим клубовима. Ја им посветим максималну пажњу на припремама, али их тренери у клубовима спутавају, а уз то бројни их странци "поједу". То није случај само са Турском. Тако је у целој Европи са тренерима, изузев Балкана где је таква ситуација да си принуђен да ти клуб предводе млади играчи.