Либијску владу жуља злато

Златне полуге Либије нису на продају. Без тих 116 тона злата пала би последња линија економске одбране државе. Тим речима, Седик ел Кабир, гувернер Централне банке Либије, одбио је јуче захтев Фајиза ел Сараџа, шефа новог режима у Триполију, да држава „прода нешто злата како би смањила акутни мањак готовине у промету”.

Након несташице готовине током „арапског пролећа” 2011. године, од пролетос постоји текући мањак новца у банкама и промету. Тада је у Либији постало јасно да режим Фајиза ел Сараџа није у прилици да наметне своју власт на територији целе земље, подељене ратом. Да разреше мањак готовине у промету, две централне банке – она у Триполију и друга, у Бајди на истоку земље – обратиле су се страним ковницама новца за помоћ.

Централна банка у Триполију повезала се са ковницом новца у Великој Британији. Централна банка у Бајди нашла је партнера у ковници новца у Русији. Из Велике Британије и из Русије тренутно у Либију стижу штампани либијски динари, при чему новчанице нису сасвим идентичне, наводи локална штампа.

Влада Фајиза ел Сараџа је недавно упозорила да би „руски либијски динари” могли подбости даљу политичку поделу у земљи, преноси Ројтерс. И док Централна банка у Бајди не сарађује са владом Сараџа, Централна банка у Триполију је динаре штампане на Острву разделила банкама „широм земље”, изузимајући Триполи, где живи трећина становништва Либије.

У међувремену, Фајиз ел Сараџ је у четвртак на државној телевизији изашао са предлогом да се „прода нешто злата”, који је Кабири енергично одбио.

Јавна кавга око државног злата на линији Сераџ–Кабир најновија је епизода конфронтације нове власти коју он предводи (под заштитом УН) и две централне банке у Либији. Колико прошле седмице, Сараџ је затражио од Централне банке у Триполију да режиму који је у марту стигао у земљу из Туниса, на палуби италијанског ратног брода, стави на располагање девизе из централног сефа. Гувернер Седик ел Кабир поручио је Сараџу да у трезору нема девиза.

У међувремену, Фајиз ел Сараџ је оптужио гувернера Кабира да је немуштом монетарном политиком намерно изазвао кризу ликвидности. Гувернер Кабир је узвратио оптужбом да Сераџ није умео да смисли план за економски опоравак. Централна банка Либије је заједно са Светском банком, ММФ-ом и локалним финансијским експертима припремила темељан финансијски план уочи доласка нове власти почетком године и доставила га Триполију на реализацију, од чега није било ништа, упозорио је гувернер Кабрил.

Неуобичајено оштре реплике између гувернера Централне банке са седиштем у Триполију и шефа Председничког савета, састављеног са листе који је предложио УН, нагнала је јуче спољне актере на акцију.

Британско министарство спољних послова позвало је шефа нове власти Сараџа, гувернера Централне банке Кабира, председника државне нафтне компаније Мустафу Саналаха и руководиоца Инвестиционог фонда Либије Алија Мухамеда на састанак у понедељак Лондону. Колапс либијске економије – најављена је тема тог скупа, у чијем раду ће учествовати и Џонатан Вајнер, специјални изасланик америчког председника Барака Обаме за Либију, јављају северноафрички медији. Судбина либијског злата, девиза и нафте, део су позадине најављеног скупа на Острву, при чему се још не зна ко је од Либијаца прихватио позивницу.

Централна банка Либије данас званично располаже са најмање петином злата мање него у време „арапског пролећа” 2011. године. Где се све чува државно либијско злато, велика је међународна тајна. Са 116 званично пријављених тона жутих полуга, Либија је данас четврта земља арапског света по златним резервама (иза Саудијске Арабије, Либана и Алжира) и 31. на свету, наводи извештај Светског савета за злато.