Libijsku vladu žulja zlato

Zlatne poluge Libije nisu na prodaju. Bez tih 116 tona zlata pala bi poslednja linija ekonomske odbrane države. Tim rečima, Sedik el Kabir, guverner Centralne banke Libije, odbio je juče zahtev Fajiza el Saradža, šefa novog režima u Tripoliju, da država „proda nešto zlata kako bi smanjila akutni manjak gotovine u prometu”.

Nakon nestašice gotovine tokom „arapskog proleća” 2011. godine, od proletos postoji tekući manjak novca u bankama i prometu. Tada je u Libiji postalo jasno da režim Fajiza el Saradža nije u prilici da nametne svoju vlast na teritoriji cele zemlje, podeljene ratom. Da razreše manjak gotovine u prometu, dve centralne banke – ona u Tripoliju i druga, u Bajdi na istoku zemlje – obratile su se stranim kovnicama novca za pomoć.

Centralna banka u Tripoliju povezala se sa kovnicom novca u Velikoj Britaniji. Centralna banka u Bajdi našla je partnera u kovnici novca u Rusiji. Iz Velike Britanije i iz Rusije trenutno u Libiju stižu štampani libijski dinari, pri čemu novčanice nisu sasvim identične, navodi lokalna štampa.

Vlada Fajiza el Saradža je nedavno upozorila da bi „ruski libijski dinari” mogli podbosti dalju političku podelu u zemlji, prenosi Rojters. I dok Centralna banka u Bajdi ne sarađuje sa vladom Saradža, Centralna banka u Tripoliju je dinare štampane na Ostrvu razdelila bankama „širom zemlje”, izuzimajući Tripoli, gde živi trećina stanovništva Libije.

U međuvremenu, Fajiz el Saradž je u četvrtak na državnoj televiziji izašao sa predlogom da se „proda nešto zlata”, koji je Kabiri energično odbio.

Javna kavga oko državnog zlata na liniji Seradž–Kabir najnovija je epizoda konfrontacije nove vlasti koju on predvodi (pod zaštitom UN) i dve centralne banke u Libiji. Koliko prošle sedmice, Saradž je zatražio od Centralne banke u Tripoliju da režimu koji je u martu stigao u zemlju iz Tunisa, na palubi italijanskog ratnog broda, stavi na raspolaganje devize iz centralnog sefa. Guverner Sedik el Kabir poručio je Saradžu da u trezoru nema deviza.

U međuvremenu, Fajiz el Saradž je optužio guvernera Kabira da je nemuštom monetarnom politikom namerno izazvao krizu likvidnosti. Guverner Kabir je uzvratio optužbom da Seradž nije umeo da smisli plan za ekonomski oporavak. Centralna banka Libije je zajedno sa Svetskom bankom, MMF-om i lokalnim finansijskim ekspertima pripremila temeljan finansijski plan uoči dolaska nove vlasti početkom godine i dostavila ga Tripoliju na realizaciju, od čega nije bilo ništa, upozorio je guverner Kabril.

Neuobičajeno oštre replike između guvernera Centralne banke sa sedištem u Tripoliju i šefa Predsedničkog saveta, sastavljenog sa liste koji je predložio UN, nagnala je juče spoljne aktere na akciju.

Britansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je šefa nove vlasti Saradža, guvernera Centralne banke Kabira, predsednika državne naftne kompanije Mustafu Sanalaha i rukovodioca Investicionog fonda Libije Alija Muhameda na sastanak u ponedeljak Londonu. Kolaps libijske ekonomije – najavljena je tema tog skupa, u čijem radu će učestvovati i Džonatan Vajner, specijalni izaslanik američkog predsednika Baraka Obame za Libiju, javljaju severnoafrički mediji. Sudbina libijskog zlata, deviza i nafte, deo su pozadine najavljenog skupa na Ostrvu, pri čemu se još ne zna ko je od Libijaca prihvatio pozivnicu.

Centralna banka Libije danas zvanično raspolaže sa najmanje petinom zlata manje nego u vreme „arapskog proleća” 2011. godine. Gde se sve čuva državno libijsko zlato, velika je međunarodna tajna. Sa 116 zvanično prijavljenih tona žutih poluga, Libija je danas četvrta zemlja arapskog sveta po zlatnim rezervama (iza Saudijske Arabije, Libana i Alžira) i 31. na svetu, navodi izveštaj Svetskog saveta za zlato.