Знају само кога неће за партнера

Демократска странка, Демократска странка Србије, Нова Србија, Српска радикална странка и Социјалистичка партија Србије никада не би прихватили понуду Брисела да Србија уђе у Европску унију уколико би услов био да призна независност Косова и Метохије, показало је истраживање „Политике” у коме је учествовало осам политичких странака. Лига социјалдемократа Војводине и Г 17 плус на наше питање да ли би у случају да Србија настави евроинтеграције и 2012. године добије понуду за чланство у ЕУ уз условљавање признавања независности Косова нису дале никакав прецизан одговор, јер Србији, како тврде, ЕУ никада неће ни поставити такав ултиматум. Став Г 17 плус јесте и да је интерес Србије да што пре да уђе у ЕУ.

На ово питање конкретан одговор нисмо добили ни у Либерално-демократској партији, иако су они одавно изашли у јавност са ставом да би Србија требало међу првим државама да призна независно Косово. ЛДП ће, како кажу, све учинити да Србија 2012. године дође у позицију да јој се понуди чланство у ЕУ, а тада ће „радо одговорити на ово питање”.

У овој странци се нису сложили ни са нашим питањем да ли су за поделу Космета. Уместо одговора они питају ко нам то нуди – Еулекс, Унмик, влада Косова и премијер Тачи или можда Добрица Ћосић, Војислав Коштуница, Борис Тадић, Руси, Американци. ЛДП је, кажу, за историјски договор са косовским Албанцима „који ће бити у функцији европске будућности свих грађана Србије и Косова”.

Ни на ово питање у Г 17 плус нису дали прецизан одговор. Они истичу да се залажу за компромисно решење прихватљиво за обе стране. Занимљиво је да смо неодређен одговор добили и у СПС-у. Они, наиме, кажу да таква опција још није званично била за преговарачким столом.

У свим осталим странкама добили смо негативан одговор уз више- мање слична образложења. Тако ДС истиче да не пристају на кршење међународног права нити на решења која нису у складу са Уставом Србије, док у Новој Србији подсећају да је Србија недељива, суверена, демократска и међународно призната држава.

Према мишљењу ДСС-а, НС-а, СПС-а и радикала Србија би требало да плаћа косовски дуг док демократе нису могли да се на ово питање одреде ни позитивно ни негативно. Они кажу да би то питање требало да се реши у договору са повериоцима и уз процену заштите интереса Србије. Остали, а то значи Г 17, ЛДП и ЛСВ су на становишту да би Србија требало да престане са отплатом косовског дуга.

Странке су се поделиле на питању да ли потписати Споразум о стабилизацији и придруживању. Демократе би овај документ, како кажу, потписали у оној форми у којој је парафиран без додатног условљавања Србије да се нагласи да је Косово њен саставни део. Овакав став они образлажу тиме да се ССП позива на Резолуцију 1244, а то, према њиховом мишљењу, значи да овај документ потврђује територијални суверенитет Србије.

У ЛДП-у такође немају дилему да се ССП мора потписати јер „онај ко то одбија није за Косово, као што тврди, већ је против Европе”. ЛСВ такође даје потврдан одговор уз тумачење да се парафиран документ ни не може мењати. ДСС и Г 17 су такође „за”.

Социјалисти би, кажу, вероватно потписали споразум, али уз „преко потребне” гаранције у вези са територијалним интегритетом Србије, што је и став НС-а и СРС-а.

Међутим, иако су на различитим позицијама по овом питању сви су сагласни да би Србија требало да, без обзира на односе са Бриселом, настави са усклађивањем нашег законодавства са прописима ЕУ. То је и једино питање око кога су све партије на истој страни.

Већина њих је и за то да се не иде у даље захлађивање дипломатских односа са државама које признају независност Косова. У ДС то образлажу чињеницом да је Србија већ дала адекватан одговор те да би даље заоштравање односа могло само да штети интересима Србије док „експерти” наглашавају да дипломатија мора бити у функцији економског развоја земље. Управо супротно становиште заступају радикали који кажу да се „интегритет и суверенитет државе не могу трговачки мерити економским критеријумима”. У странци Велимира Илића тврде да „принципијелна политика увек на крају донесе добробит свим њеним грађанима”.

Социјалисти су били једини који су се најдиректније изјаснили да би били спремни да на Косово пошаљу војску Србије уколико би били угрожени Срби, а Кфор им не пружи адекватну заштиту. Њихов став је да се војска може послати у првој фази у складу са Резолуцијом 1244, а ако „ствари толико измакну контроли позивајући се на правни акт државе Србије”. У ДСС-у су само кратко на наше питање рекли „да” без икаквог додатног образлагања.

Занимљиво је да су радикали много мање радикални по том питању. Они би слали војску Србије, али наглашавају да „после Тадићеве и Шутановчеве реформе војске” не знају имамо ли кога да шаљемо на КиМ. Сви остали су за то да се војска Србије може слати на Косово само у договору са Кфором.

ЛСВ Ненада Чанка, ЛДП Чедомира Јовановића и Г 17 плус Млађана Динкића спремне су и да прихвате чињеницу да је Еулекс заменио Унмик, те да са њима комуницирају уз ограду ако је то у интересу грађана Косова. Мисију ЕУ никако не признају ДСС, ДС, СРС, НС и СПС и тврде да никада неће прихватити нелегалне институције на Косову, а то значи и Еулекс.

Сви осим радикала и социјалиста немају дилему да се мора наставити сарадња са Хашким трибуналом. У СПС-у свој однос према овој институцији дефинишу као резерву с обзиром да се „доказао као творевина хипокризије међународног права и правде”, док радикали тврде да је трибунал практично завршио своју улогу. Они истичу да је Србија и раније нудили сарадњу суду у Хагу и тражила да се оптуженима суди у Србији.

Чланови донедавно владајуће коалиције, очекивано су се изјаснили да је Устав Србије уз мање недостатке добар акт, а такво је и становиште опозиционог СПС-а. Радикали имају замерку на одредбу о избору председника и залажу се да се он бира у Скупштини, а не на непосредним изборима јер би тако, како кажу, политичка ситуација у Србији била много стабилнија.

Највише замерки на овај акт имају у Лиги и ЛДП-у. Тако ЛСВ каже да је споран уставни положај Војводине и одредба која омогућава да посланик „завешта” свој мандат странци. За ЛДП Устав је толико лош да не би могао да се коригује већ да се мора донети нови. Иако је већина предизборних коалиција већ формирана ниједна странка није желела да се изјасни са ким би формирала владу након избора 11. маја.

СРС, ЛСВ и ДСС једине су отворено признале са ким никако не би склапале предизборне коалиције. Ово су и странке које су најнепожељније за партнере у влади.