Znaju samo koga neće za partnera

Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije nikada ne bi prihvatili ponudu Brisela da Srbija uđe u Evropsku uniju ukoliko bi uslov bio da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, pokazalo je istraživanje „Politike” u kome je učestvovalo osam političkih stranaka. Liga socijaldemokrata Vojvodine i G 17 plus na naše pitanje da li bi u slučaju da Srbija nastavi evrointegracije i 2012. godine dobije ponudu za članstvo u EU uz uslovljavanje priznavanja nezavisnosti Kosova nisu dale nikakav precizan odgovor, jer Srbiji, kako tvrde, EU nikada neće ni postaviti takav ultimatum. Stav G 17 plus jeste i da je interes Srbije da što pre da uđe u EU.

Na ovo pitanje konkretan odgovor nismo dobili ni u Liberalno-demokratskoj partiji, iako su oni odavno izašli u javnost sa stavom da bi Srbija trebalo među prvim državama da prizna nezavisno Kosovo. LDP će, kako kažu, sve učiniti da Srbija 2012. godine dođe u poziciju da joj se ponudi članstvo u EU, a tada će „rado odgovoriti na ovo pitanje”.

U ovoj stranci se nisu složili ni sa našim pitanjem da li su za podelu Kosmeta. Umesto odgovora oni pitaju ko nam to nudi – Euleks, Unmik, vlada Kosova i premijer Tači ili možda Dobrica Ćosić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Rusi, Amerikanci. LDP je, kažu, za istorijski dogovor sa kosovskim Albancima „koji će biti u funkciji evropske budućnosti svih građana Srbije i Kosova”.

Ni na ovo pitanje u G 17 plus nisu dali precizan odgovor. Oni ističu da se zalažu za kompromisno rešenje prihvatljivo za obe strane. Zanimljivo je da smo neodređen odgovor dobili i u SPS-u. Oni, naime, kažu da takva opcija još nije zvanično bila za pregovaračkim stolom.

U svim ostalim strankama dobili smo negativan odgovor uz više- manje slična obrazloženja. Tako DS ističe da ne pristaju na kršenje međunarodnog prava niti na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom Srbije, dok u Novoj Srbiji podsećaju da je Srbija nedeljiva, suverena, demokratska i međunarodno priznata država.

Prema mišljenju DSS-a, NS-a, SPS-a i radikala Srbija bi trebalo da plaća kosovski dug dok demokrate nisu mogli da se na ovo pitanje odrede ni pozitivno ni negativno. Oni kažu da bi to pitanje trebalo da se reši u dogovoru sa poveriocima i uz procenu zaštite interesa Srbije. Ostali, a to znači G 17, LDP i LSV su na stanovištu da bi Srbija trebalo da prestane sa otplatom kosovskog duga.

Stranke su se podelile na pitanju da li potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Demokrate bi ovaj dokument, kako kažu, potpisali u onoj formi u kojoj je parafiran bez dodatnog uslovljavanja Srbije da se naglasi da je Kosovo njen sastavni deo. Ovakav stav oni obrazlažu time da se SSP poziva na Rezoluciju 1244, a to, prema njihovom mišljenju, znači da ovaj dokument potvrđuje teritorijalni suverenitet Srbije.

U LDP-u takođe nemaju dilemu da se SSP mora potpisati jer „onaj ko to odbija nije za Kosovo, kao što tvrdi, već je protiv Evrope”. LSV takođe daje potvrdan odgovor uz tumačenje da se parafiran dokument ni ne može menjati. DSS i G 17 su takođe „za”.

Socijalisti bi, kažu, verovatno potpisali sporazum, ali uz „preko potrebne” garancije u vezi sa teritorijalnim integritetom Srbije, što je i stav NS-a i SRS-a.

Međutim, iako su na različitim pozicijama po ovom pitanju svi su saglasni da bi Srbija trebalo da, bez obzira na odnose sa Briselom, nastavi sa usklađivanjem našeg zakonodavstva sa propisima EU. To je i jedino pitanje oko koga su sve partije na istoj strani.

Većina njih je i za to da se ne ide u dalje zahlađivanje diplomatskih odnosa sa državama koje priznaju nezavisnost Kosova. U DS to obrazlažu činjenicom da je Srbija već dala adekvatan odgovor te da bi dalje zaoštravanje odnosa moglo samo da šteti interesima Srbije dok „eksperti” naglašavaju da diplomatija mora biti u funkciji ekonomskog razvoja zemlje. Upravo suprotno stanovište zastupaju radikali koji kažu da se „integritet i suverenitet države ne mogu trgovački meriti ekonomskim kriterijumima”. U stranci Velimira Ilića tvrde da „principijelna politika uvek na kraju donese dobrobit svim njenim građanima”.

Socijalisti su bili jedini koji su se najdirektnije izjasnili da bi bili spremni da na Kosovo pošalju vojsku Srbije ukoliko bi bili ugroženi Srbi, a Kfor im ne pruži adekvatnu zaštitu. Njihov stav je da se vojska može poslati u prvoj fazi u skladu sa Rezolucijom 1244, a ako „stvari toliko izmaknu kontroli pozivajući se na pravni akt države Srbije”. U DSS-u su samo kratko na naše pitanje rekli „da” bez ikakvog dodatnog obrazlaganja.

Zanimljivo je da su radikali mnogo manje radikalni po tom pitanju. Oni bi slali vojsku Srbije, ali naglašavaju da „posle Tadićeve i Šutanovčeve reforme vojske” ne znaju imamo li koga da šaljemo na KiM. Svi ostali su za to da se vojska Srbije može slati na Kosovo samo u dogovoru sa Kforom.

LSV Nenada Čanka, LDP Čedomira Jovanovića i G 17 plus Mlađana Dinkića spremne su i da prihvate činjenicu da je Euleks zamenio Unmik, te da sa njima komuniciraju uz ogradu ako je to u interesu građana Kosova. Misiju EU nikako ne priznaju DSS, DS, SRS, NS i SPS i tvrde da nikada neće prihvatiti nelegalne institucije na Kosovu, a to znači i Euleks.

Svi osim radikala i socijalista nemaju dilemu da se mora nastaviti saradnja sa Haškim tribunalom. U SPS-u svoj odnos prema ovoj instituciji definišu kao rezervu s obzirom da se „dokazao kao tvorevina hipokrizije međunarodnog prava i pravde”, dok radikali tvrde da je tribunal praktično završio svoju ulogu. Oni ističu da je Srbija i ranije nudili saradnju sudu u Hagu i tražila da se optuženima sudi u Srbiji.

Članovi donedavno vladajuće koalicije, očekivano su se izjasnili da je Ustav Srbije uz manje nedostatke dobar akt, a takvo je i stanovište opozicionog SPS-a. Radikali imaju zamerku na odredbu o izboru predsednika i zalažu se da se on bira u Skupštini, a ne na neposrednim izborima jer bi tako, kako kažu, politička situacija u Srbiji bila mnogo stabilnija.

Najviše zamerki na ovaj akt imaju u Ligi i LDP-u. Tako LSV kaže da je sporan ustavni položaj Vojvodine i odredba koja omogućava da poslanik „zavešta” svoj mandat stranci. Za LDP Ustav je toliko loš da ne bi mogao da se koriguje već da se mora doneti novi. Iako je većina predizbornih koalicija već formirana nijedna stranka nije želela da se izjasni sa kim bi formirala vladu nakon izbora 11. maja.

SRS, LSV i DSS jedine su otvoreno priznale sa kim nikako ne bi sklapale predizborne koalicije. Ovo su i stranke koje su najnepoželjnije za partnere u vladi.