Прескакање срца – пречица за тежак мождани удар

У 25.000 нових случајева можданих удара, колико се сваке године региструје у Србији, код 5.000 болесника узрок шлога била је нелечена срчана аритмија, такозвана атријална фибрилација. Професорка др Љиљана Беслаћ Бумбаширевић, наш познати неуролог из Ургентног центра, наводи да је чак 65 одсто од поменутих 5.000 можданих удара могло да буде спречено, јер постоје моћни савремени лекови за ову тешку срчану аритмију.

Проблем је што огроман број људи и не зна да има проблема са неуједначеним ритмом рада срца, а и лекари често као главног кривца за мождани удар „жигошу” закречене крвне судове, висок крвни притисак, шећерну болест...

Управо зато др Љиљана Беслаћ Бумбаширевић сматра да би од велике користи било да свака особа, и женског и мушког пола, старија од 40 година једном годишње уради ЕКГ преглед срца, којим ће проверити да ли има неки поремећај срчаног ритма. Препорука нарочито важи за особе које осете повремено „прескакање” срца. Наша саговорница појашњава да овај преглед саветује не толико да би се открило неко класично обољење срца, већ због спречавања можданог удара и тромбоемболије.

– Може „прескакање” срца да буде узроковано и анксиозношћу, али неуролозима је битно да се издвоје особе код којих је атријална фибрилација, односно ова аритмија срца може да буде узрок најтежих и великих можданих удара, где се смртност креће 25 до 30 одсто у првом месецу, а сигурно 50 одсто у првој години после шлога, што је знатно више него код шлога проузрокованог другим узроцима – каже др Беслаћ Бумбаширевић.

Наша саговорница објашњава да поремећај ритма срчаног рада доводи до стварања малих угрушака у срчаним шупљинама, који циркулацијом стижу до мозга и проузрокују удар. Невоља је што ова аритмија није праћена изразитим симптомима: она се најчешће открије тек када се мождани удар већ догоди или пацијент има већ неко срчано обољење.

– Идеално је кад се поремећај срчаног ритма благовремено уочи, јер постоје веома ефикасни лекови који спречавају стварање крвних угрушака. Чак 65 одсто пацијената би том терапијом било заштићено од можданог удара и тромбоемболије – подсећа наша саговорница.

Нажалост, ових медикамената још нема на листи лекова који се добијају о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.

 – Републичка стручна комисија за неурологију је предложила да се нови антикоагуланти, који спречавају згрушавање крви, ставе што пре на листу лекова, јер сада пацијенти савремене лекове купују сами, а то је месечни трошак од 4.000 до 6.000 динара. Постојећи лекови који се издају на рецепт захтевају од пацијената редовно лабораторијско мерење једног параметра у крви, као и строго избегавање одређених намирница, пре свега зеленог поврћа, док узимају ове лекове. То су разлози што многи пацијенти одустају од такве терапије, због исцрпљујуће честих лабораторијских контрола. Нове терапије не захтевају поменуте честе лабораторијске провере и нема нежељених узајамних дејстава са храном, али још битније је да су ефикаснији и безбеднији за употребу, јер пацијент који је имао шлог, а лекар му разређује крв лековима, у ризику је од крвављења у мозгу – упозорава др Бумбаширевић.

Савремени лекови су посебно важни у спречавању појаве новог можданог удара, који је по правилу тежи од првог, код пацијента код којег је мождани удар проузрокован аритмијом.