Preskakanje srca – prečica za težak moždani udar

U 25.000 novih slučajeva moždanih udara, koliko se svake godine registruje u Srbiji, kod 5.000 bolesnika uzrok šloga bila je nelečena srčana aritmija, takozvana atrijalna fibrilacija. Profesorka dr Ljiljana Beslać Bumbaširević, naš poznati neurolog iz Urgentnog centra, navodi da je čak 65 odsto od pomenutih 5.000 moždanih udara moglo da bude sprečeno, jer postoje moćni savremeni lekovi za ovu tešku srčanu aritmiju.

Problem je što ogroman broj ljudi i ne zna da ima problema sa neujednačenim ritmom rada srca, a i lekari često kao glavnog krivca za moždani udar „žigošu” zakrečene krvne sudove, visok krvni pritisak, šećernu bolest...

Upravo zato dr Ljiljana Beslać Bumbaširević smatra da bi od velike koristi bilo da svaka osoba, i ženskog i muškog pola, starija od 40 godina jednom godišnje uradi EKG pregled srca, kojim će proveriti da li ima neki poremećaj srčanog ritma. Preporuka naročito važi za osobe koje osete povremeno „preskakanje” srca. Naša sagovornica pojašnjava da ovaj pregled savetuje ne toliko da bi se otkrilo neko klasično oboljenje srca, već zbog sprečavanja moždanog udara i tromboembolije.

– Može „preskakanje” srca da bude uzrokovano i anksioznošću, ali neurolozima je bitno da se izdvoje osobe kod kojih je atrijalna fibrilacija, odnosno ova aritmija srca može da bude uzrok najtežih i velikih moždanih udara, gde se smrtnost kreće 25 do 30 odsto u prvom mesecu, a sigurno 50 odsto u prvoj godini posle šloga, što je znatno više nego kod šloga prouzrokovanog drugim uzrocima – kaže dr Beslać Bumbaširević.

Naša sagovornica objašnjava da poremećaj ritma srčanog rada dovodi do stvaranja malih ugrušaka u srčanim šupljinama, koji cirkulacijom stižu do mozga i prouzrokuju udar. Nevolja je što ova aritmija nije praćena izrazitim simptomima: ona se najčešće otkrije tek kada se moždani udar već dogodi ili pacijent ima već neko srčano oboljenje.

– Idealno je kad se poremećaj srčanog ritma blagovremeno uoči, jer postoje veoma efikasni lekovi koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Čak 65 odsto pacijenata bi tom terapijom bilo zaštićeno od moždanog udara i tromboembolije – podseća naša sagovornica.

Nažalost, ovih medikamenata još nema na listi lekova koji se dobijaju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

 – Republička stručna komisija za neurologiju je predložila da se novi antikoagulanti, koji sprečavaju zgrušavanje krvi, stave što pre na listu lekova, jer sada pacijenti savremene lekove kupuju sami, a to je mesečni trošak od 4.000 do 6.000 dinara. Postojeći lekovi koji se izdaju na recept zahtevaju od pacijenata redovno laboratorijsko merenje jednog parametra u krvi, kao i strogo izbegavanje određenih namirnica, pre svega zelenog povrća, dok uzimaju ove lekove. To su razlozi što mnogi pacijenti odustaju od takve terapije, zbog iscrpljujuće čestih laboratorijskih kontrola. Nove terapije ne zahtevaju pomenute česte laboratorijske provere i nema neželjenih uzajamnih dejstava sa hranom, ali još bitnije je da su efikasniji i bezbedniji za upotrebu, jer pacijent koji je imao šlog, a lekar mu razređuje krv lekovima, u riziku je od krvavljenja u mozgu – upozorava dr Bumbaširević.

Savremeni lekovi su posebno važni u sprečavanju pojave novog moždanog udara, koji je po pravilu teži od prvog, kod pacijenta kod kojeg je moždani udar prouzrokovan aritmijom.