Порезници уводе строгоћу

Буџетски дефицит од 6,7 одсто бруто домаћег производа из 2014. у 2016. биће сведен на два процента, кажу економисти, а томе је значајно допринела и јасно изражена политичка одлука да се на сиву економију више не гледа кроз прсте. Бољи рад Пореске управе и инспекција, од почетка године до краја јула, повећао је приход државног буџета за око 300 милиона евра. У овом периоду приходи од ПДВ повећани су за 11, од акциза за 21, пореза на добит за 17,4, пореза на доходак 4,9, а од доприноса за 2,6 одсто.

Међу представницима пословне заједнице и њихових удружења преовлађује мишљење да су приметни резултати у протекле три године предузиманих мера државе на сузбијању нелојалне конкуренције из „сиве зоне пословања”. Сива економија у Србији ствара око 30 одсто БДП, тврде стручњаци, процењујући да се у тој нелегалној зони годишње „обрне”, а да се не опорезује, око 11 милијарди евра.

Према недавно саопштеним резултатима истраживања Америчке привредне коморе о учинку државе на побољшању услова пословања у 2016. години, 63 одсто, од 196 компанија њених чланова, сматра да смањење сиве економије треба да остане међу приоритетима нове владе. Готово исти проценат чланова тврди да би се њено смањивање директно одразило на раст и запошљавање у њиховим компанијама. Испитаници виде нелојалну конкуренцију из сиве зоне као озбиљну претњу њиховом пословању.

Америчка комора подсећа да је кровни Закон о инспекцијском надзору усвојен 2015. године, у складу са предлозима Одбора за борбу против сиве економије, чиме је први пут обезбеђен делотворан механизам за бољу координацију инспекцијских служби. Резултати су већ видљиви, а цариници и порески органи повећали су број заплена кријумчарене и робе без декларације, нарочито кад се ради о акцизној роби као што су дуван, алкохол и деривати нафте.

Недостатак капацитета државне управе, да наметне исте услове за све, ипак доживљавају као неуспех.

Сва удружења привреде указују да би специјализација тужилаштва и судова за дела сиве економије, више стручњака који раде на овим случајевима, као и усклађивање и усаглашавање деловања свих учесника у борби против сиве економије сигурно донело боље резултате.

Милана Кнежевића, власника модне конфекције „Модус”, упућени сматрају једним од првобораца у рату против сиве економије. Према његовим речима, оно што држава чини на сузбијању нелегалне трговине тешко и да се може приметити.

– Црно тржиште се није смањило, јер су отежани услови пословања због повећања дажбина, па и недавног повећања најниже цене рада – тврди Кнежевић. – Црно тржиште би брзо нестало када би се забранила продаја робе без фактуре која казује од кога је роба купљена и потврђује да је на њу плаћен ПДВ.

Кнежевић има обичај да каже да они који послују „на црно”, годишње из Србије однесу по неколико мостова, а ако држава настави са досадашњим односом према утајивачима, порез ће се плаћати „на добровољној бази”, као чланарина у културно-уметничком друштву и Колу српских сестара.

 Драгана Марковић, директорка Пореске управе, подсећа да је реформу ове државне службе Влада Србије усвојила половином прошле године, а да ће резултати бити видљиви у наредној. Сталном повећавању наплате пореза и доприноса допринеће и конкурс за пријем 100 нових пореских инспектора, чије се објављивање очекује управу у овој седмици. У поређењу са сличним земљама, Србија има мање порезника у односу на број становника.