Да ли је Србија спремна за борбу против терориста

Претња од највеће пошасти савременог света – тероризма данас је и у Србији реална. Све балканске државе, па тако и наша земља суочавају се са порастом радикализације и јачањем насилног екстремизма који може да води у тероризам. Такође, инфилтрација терориста међу мигранте и повратак терористичких бораца са страних ратишта – друге су опасности. На ове потенцијалне ризике и претње од тероризма указано је у нацрту стратегије за превенцију и борбу против тероризма. Посебан акценат у овом документу стављен је на четири области – превенцију и заштиту, затим уочавање и

отклањање претњи од тероризма, кривично гоњење терориста и одговор система и коначно, суочавање са евентуалним последицама терористичког напада.

Усвајање ове стратегије и акционог плана за спречавање и борбу против тероризма предвиђено је акционим планом за поглавље 24 – слобода, безбедност, правда. Реч је о једном од кључних поглавља за приступање Србије ЕУ. У оквиру овог поглавља, БИА је координатор за потпоглавље – борба против тероризма.

Како за „Политику” кажу у Безбедносно-информативној агенцији (БИА), реч је о првом стратешком документу у овој области у Србији”. Текст стратегије и акционог плана за њену примену прошли су јавну расправу и требало би, наводе у БИА, да буду усвојени до краја ове године.

Због чега је овај документ битан?

Суштина је да се поставе стратешки правци у борби против тероризма, као и да се разјасни, усклади и прецизира улога надлежних органа и служби које се баве овом проблематиком.

Усвајање стратегије и акционог плана је предуслов било каквог даљег систематског развоја политике борбе против тероризма, сматра Андреј Стефановић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). Он каже да је Србија једина земља у региону, а вероватно и шире, која нема националну стратегију борбе против тероризма.

„Неке земље, попут Албаније, су чак усвојиле и посебне стратешке документе за превенцију екстремизма и радикализма који воде ка тероризму”, указује овај истраживач.

Упитан докле је Србија стигла када је реч о реализацији активности из акционог плана за поглавље 24 у вези са тероризмом, из БИА наводе да је српско законодавство у највећем делу усклађено са међународним стандардима и правним тековинама ЕУ. Доношењем одређених закона повећани су капацитети и способност супротстављања тероризму. На пример, као одговор на феномен „страних бораца” изменама Кривичног законика уведена су два нова кривична дела учествовање у рату или оружаном сукобу у страној земљи и организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној земљи.

На проблем повратника са страних ратишта упозорио је недавно и Зоран Ђорђевић, министар одбране, наводећи да се око 700 екстремиста са Балкана бори у редовима Исламске државе. А на основу ових законских измена у мају је, подсетимо, осуђен Радомир Почуча, некадашњи телевизијски водитељ и портпарол Противтерористичке јединице МУП-а. Почуча је условно осуђен на казну од годину и по дана затвора за кривично дело учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави. Претходно се нагодио са тужилаштвом и признао кривицу за ратовање у Украјини.

У нацрту стратегије инсистира се како на сарадњи надлежних служби и органа унутар државе, тако и на међународној сарадњи. Подсетимо, терористички напади који су се догодили ове и прошле године у Француској, Немачкој, Белгији затекли су многе безбедносне службе неспремне.

„Сарадња и усклађен рад МУП-а и БИА од пресудне су важности за одговарајући правац у борби против тероризма и хармонизацију са захтевима ЕУ”, сматра Стефановић.

Противтерористичке активности у Србији, каже он, подразумевају сталну комуникацију и редовне састанке између припадника Службе за борбу против тероризма и екстремизма МУП-а и БИА. У наредном периоду требало би, мишљења је истраживач, радити на унапређивању комуникационих, оперативних и информационих капацитета Службе за борбу против тероризма и екстремизма.

„Акциони план предвиђа велики број обука за припаднике службе, као и набавке ИТ и телекомуникационе опреме. Европска комисија није задовољна зависношћу полиције од БИА у предузимању неких посебних мера у кривичним поступцима, услед незадовољавајућих капацитета у МУП-у. Србији је приликом отварања поглавља 24 у јулу ове године препоручено да даље ради на разграничењу надлежности полиције и БИА”, наводи Стефановић.

Неопходна јединствена база података

Оно што би Србија у наставку реализације акционог плана за поглавље 24 у оквиру борбе против тероризма требало да уради јесте да усвоји и почне да примењује стратегију за превенцију у борбу против тероризма. Очекују нас, између осталог, и измене и допуне одређених прописа као што су Закон о одузимању имовине стечене кривичним делом, Закон о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела, Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма.

„Најсложеније активности биће изградња целовитог система заштите критичне инфраструктуре у складу са правним тековинама и стандардима ЕУ, као и успостављање јединствене базе података за борбу против тероризма”, кажу у БИА за „Политику”. Како напомињу, реч је о потпуно новим институтима у Србији.