На гинеколошки преглед после 30 година

Пријепоље, Рашка – Горан Посркача не скрива осмех док описује свој мали спасилачки тим из Пријепоља за који каже да је био боље опремљен чак и од Жандармерије током акције спасавања унесрећених у поплавама у Обреновцу.

Начелник одељења за ванредне ситуације МУП-а у Пријепољу поносан је на екипу својих спасилаца који су, како додаје, спремни да у најкраћем року крену у акцију било где у Србији, региону или у Европи. Тај исти тим је до пре само неколико година изгледао сасвим другачије. Како признаје и сам Посркача, нису имали чак ни чамац, па нису ни били на висини задатка када је требало помагати становницима у чија је домаћинства надолазио Лим. Оно што је у међувремену направило огромну разлику за малу општину на тромеђи Србије, Црне Горе и БиХ је програм прекограничне сарадње који је у највећем финансирала ЕУ и који је пријепољске спасиоце опскрбио потребном опремом, знањем и контактима са колегама преко границе. Програм је реализован на основу ИПА (Инструмент претприступне помоћи) претприступних фондова ЕУ за пројекте прекограничне сарадње. Међу корисницима у Србији су и Дом здравља Рашка, болница „Чигота” на Златибору и ЈКП „Дубоко” из Ужица. Сви они су осмислили пројекте у сарадњи са партнерима преко границе и врло су задовољни резултатима, што је подстрек и другим пограничним општинама у Србији да се пријаве на тренутно актуелни конкурс.

То ће урадити и пријепољски Сектор за ванредне ситуације, који конкурише по други пут, након што је већ добио поменута средства у оквиру сарадње са колегама спасиоцима из Црне Горе. Пројекат сарадње у области спасавања од поплава између Србије и Црне Горе вредео је 370.000 евра.

„Пројекат смо реализовали у општинама Пријепоље, Нова Варош и Прибој у Србији као и у Никшићу, Беранама и Пљевљима у Црној Гори. Наши ватрогасци спасиоци су прошли обуку и добили три теренска возила, комби, три чамца за спасавање на води, две приколице за транспорт чамаца, 20 комплета ронилачких одела и другу опрему. То је сасвим довољно за наше потребе”, објашњава Посркача.

Ова мала јединица, коју су новинари недавно имали прилику да посете, годишње има око 15 интервенција: спасавање људи и имовине од поплаве и вађење утопљеника и аутомобила из реке Лим и језера Кокин Брод. Прекогранични пројекат им је омогућио да прођу обуку са колегама из Црне Горе и добију лиценцу за спасавање у ЕУ. Један од резултата програма је и тај што ће спасиоци са обе стране границе сада моћи да лакше прискачу у помоћ једни другима јер је договорено максимално упрошћавање процедура и поједностављивање папирологије за прелазак границе, при чему је време често кључно у акцијама спасавања.

Новац за овај вид сарадње обезбеђује ЕУ на основу свог Инструмента претприступне помоћи, али заинтересоване земље морају учествовати са најмање 20 одсто средстава. У програму прекограничне сарадње учествовао је и Дом здравља у Рашки, који је захваљујући ИПА фондовима набавио опрему вредну 88.000 евра за побољшање репродуктивног здравља жена и раног открића рака дојке и грлића материце.

„Набавили смо 3Д ултразвук, ЦТГ апарат, колпоскоп, микропскоп и стерилизатор”, истиче др Верица Вујанац, директорка Дома здравља Рашка.

Пројекат је са колегама у Црној Гори писао и осмислио бивши директор и гинеколог овог дома здравља Миладин Андрић, који нам је објаснио да су лекари из Рашке и Берана заједно прошли обуку за коришћење прибављене опреме и да је гинеколошка ординација сада опремљена свиме што јој је потребно.

„Прегледали смо око хиљаду жена и стигли чак и до становница забачених крајева и Ромкиња, које ретко одлазе лекару, а било је жена које нису биле на прегледу и по 20 или 30 година”, каже др Андрић.

Део програма била је и интензивна кампања и едукација жена да морају редовно да одлазе на прегледе. Захваљујући мобилном гинеколошком столу који је набављен у оквиру пројекта, лекари су неке прегледе обављали и на терену, посебно у руралним срединама до којих није допирала медијска кампања о развијању свести о сопственом здрављу.

„Открили смо неколико карцинома дојке и лезија на грлићу материце у раном стадијуму болести. Пројекат је завршен, али су ефекти остали – информисали смо пацијенткиње и повећали број жена које долазе на редовне прегледе”, закључује др Андрић.

Буџет за све пројекте прекограничне сарадње у оквиру другог позива ЕУ износио је 1,2 милиона евра. Искоришћено је 96 одсто средстава. Трећи позив је у току и пројекти за финансирање се још уговарају.

Јелена Стевановић

Сутра: Како пилот из Абу Дабија мршави на Златибору