Борба за једино упражњено место у ВСС

Судије апелационих судова у Србији бираће у среду свог представника у Високом савету судства (ВСС). Укупно 228 судија из четири апелациона суда опредељиваће се између два кандидата – Драгане Бољевић, судије Апелационог суда у Београду и председнице Друштва судија Србије и Александра Пантића, судије Апелационог суда у Нишу.

Мирослав Алимпић, судија Апелационог суда у Новом Саду и Илија Зиндовић, судија Апелационог суда у Крагујевцу одустали су од кандидатуре, па се њихова имена неће наћи на гласачком листићу. Према речима „Политикиног” саговорника добро упознатог са поступком избора за члана ВСС, чудно је да два кандидата одустану од кандидатуре непосредно пред изборе.

– Зиндовић је одустао од кандидатуре истог дана када је требало да он, Бољевићева и Пантић представе програме судијама крагујевачког апелационог суда. Заједничко представљање иницирала је један од кандидата Драгана Бољевић. Илија Зиндовић и Бољевићева су програме већ представили судијама у Новом Саду и Београду, а требало је да се сва три кандидата представе једино у Крагујевцу – наводи „Политикин” саговорник.

Судија Драгана Бољевић позната је стручној и широј јавности као судија која се годинама залаже за независност судства, док се о судији Пантићу мало тога зна. Он је у децембру 2009. године први пут изабран за судију, али не Oсновног, већ одмах Aпелационог суда.

Изборна места на којем ће судије гласати, по одлуци ВСС, биће седишта апелационих судова у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу, а судије ће моћи да гласају од 7.30 до 15.30 часова. Према незваничним информацијама, прелиминарни резултати гласања знаће се већ сат времена по затварању бирачких места.

Место за које ће се борити два кандидата, једино је упражњено у Високом савету судства који има 11 чланова, а основни задатак му је да својим одлукама брани независност и самосталност судова и судија. Од њих 11, троје су чланови по положају: председник Врховног касационог суда, министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе.

Остали чланови су изборни и о њиховом именовању одлучује Народна скупштина. Пре него што списак кандидата дође пред посланике, свака од установа која даје представнике, спроводи интерни избор. Од осам места, шест долази из самих судова, док по једног представника дају Правни факултет и Адвокатска комора Србије. Одлуке савета доносе се већином гласова свих чланова.

Чланови савета, док су у њему (мандат траје пет година) не могу да напредују нити да буду изабрани у други суд, што је, према мишљењу судија, прилично одрицање у каријери.

Према закону о ВСС, будући чланови овог тела бирају се тако да у њему буду заступљени сви судови. Тако Врховни касациони суд, Привредни апелациони и Управни суд „дају” једног члана, један је из редова апелационих судова, један из виших и привредних судова и један са територије Војводине. Основни, прекршајни и Виши прекршајни суд дају по два члана.

Након што изборна комисија ВСС утврди листе кандидата, судије тајним гласањем одлучују о њиховом избору. Занимљиво је да председници судова не могу да се кандидују. Према закону, ВСС је независан и самосталан орган који гарантује независност и самосталност судова и судија. Највишем судском телу дате су изузетно широке надлежности како би могао да оствари циљ због којег је основан.

Између осталог, савет бира судије за трајно обављање судијске функције, предлаже Народној скупштини кандидате за избор судија приликом првог избора на судијску функцију, предлаже скупштини избор и разрешење председника Врховног касационог суда и председника суда, предлаже Врховном касационом суду кандидате за судије Уставног суда.