Borba za jedino upražnjeno mesto u VSS

Sudije apelacionih sudova u Srbiji biraće u sredu svog predstavnika u Visokom savetu sudstva (VSS). Ukupno 228 sudija iz četiri apelaciona suda opredeljivaće se između dva kandidata – Dragane Boljević, sudije Apelacionog suda u Beogradu i predsednice Društva sudija Srbije i Aleksandra Pantića, sudije Apelacionog suda u Nišu.

Miroslav Alimpić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i Ilija Zindović, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu odustali su od kandidature, pa se njihova imena neće naći na glasačkom listiću. Prema rečima „Politikinog” sagovornika dobro upoznatog sa postupkom izbora za člana VSS, čudno je da dva kandidata odustanu od kandidature neposredno pred izbore.

– Zindović je odustao od kandidature istog dana kada je trebalo da on, Boljevićeva i Pantić predstave programe sudijama kragujevačkog apelacionog suda. Zajedničko predstavljanje inicirala je jedan od kandidata Dragana Boljević. Ilija Zindović i Boljevićeva su programe već predstavili sudijama u Novom Sadu i Beogradu, a trebalo je da se sva tri kandidata predstave jedino u Kragujevcu – navodi „Politikin” sagovornik.

Sudija Dragana Boljević poznata je stručnoj i široj javnosti kao sudija koja se godinama zalaže za nezavisnost sudstva, dok se o sudiji Pantiću malo toga zna. On je u decembru 2009. godine prvi put izabran za sudiju, ali ne Osnovnog, već odmah Apelacionog suda.

Izborna mesta na kojem će sudije glasati, po odluci VSS, biće sedišta apelacionih sudova u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, a sudije će moći da glasaju od 7.30 do 15.30 časova. Prema nezvaničnim informacijama, preliminarni rezultati glasanja znaće se već sat vremena po zatvaranju biračkih mesta.

Mesto za koje će se boriti dva kandidata, jedino je upražnjeno u Visokom savetu sudstva koji ima 11 članova, a osnovni zadatak mu je da svojim odlukama brani nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Od njih 11, troje su članovi po položaju: predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe.

Ostali članovi su izborni i o njihovom imenovanju odlučuje Narodna skupština. Pre nego što spisak kandidata dođe pred poslanike, svaka od ustanova koja daje predstavnike, sprovodi interni izbor. Od osam mesta, šest dolazi iz samih sudova, dok po jednog predstavnika daju Pravni fakultet i Advokatska komora Srbije. Odluke saveta donose se većinom glasova svih članova.

Članovi saveta, dok su u njemu (mandat traje pet godina) ne mogu da napreduju niti da budu izabrani u drugi sud, što je, prema mišljenju sudija, prilično odricanje u karijeri.

Prema zakonu o VSS, budući članovi ovog tela biraju se tako da u njemu budu zastupljeni svi sudovi. Tako Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni i Upravni sud „daju” jednog člana, jedan je iz redova apelacionih sudova, jedan iz viših i privrednih sudova i jedan sa teritorije Vojvodine. Osnovni, prekršajni i Viši prekršajni sud daju po dva člana.

Nakon što izborna komisija VSS utvrdi liste kandidata, sudije tajnim glasanjem odlučuju o njihovom izboru. Zanimljivo je da predsednici sudova ne mogu da se kandiduju. Prema zakonu, VSS je nezavisan i samostalan organ koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Najvišem sudskom telu date su izuzetno široke nadležnosti kako bi mogao da ostvari cilj zbog kojeg je osnovan.

Između ostalog, savet bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda, predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda.