Ко ће спасити РТБ Бор

Иако је премијер Александар Вучић најавио да ће на самиту у Риги, фигуративно речено, клечати пред кинеским премијером Ли Кећијангом, судбина „РТБ Бор” више је него неизвесна. На овај пут Вучић ће кренути за два дана, али још се не зна да ли ће нам донети позитивне вести о предузећу које запошљава више од 4.200 људи, од којег зависи источна Србија и које значајно утиче на нашу фискалну стабилност.

Премијер је недавно нагласио да Кинези контролишу 40 одсто тржишта бакра и да „Бор” нема ко други да купи, ни Американци, ни Канађани. Истовремено, финансијски проблеми „РТБ Бор”, много су већи него што је мислио, али постоје пропусти у руковођењу компанијом.

То није први пут да премијер критикује руководство „РТБ Бор” на чијем је челу Благоје Спасковски, већ осам година. У неколико наврата најављивана је његова смена. Чак је и анализа америчке консултантске куће „Мекинси” указала да се „РТБ Бором” лоше руководи. Осим тога, УППР предвиђа избор професионалног менаџмента.

Упркос лошим резултатима пословања и бројним аферама Спасковски је и даље на челу РТБ-а. Истовремено, он је члан Српске напредне странке до које је стигао од Савеза комуниста преко СПС-а и Уједињених региона. Партије је мењао, али је остао веран директорској фотељи. Од 1990. до 2000. године био је генерални директор борског рудника бакра, а осам година касније долази на чело „РТБ Бор групе”. Како незванично сазнајемо у овом предузећу, Спасковски нема намеру да се повуче са функције.

Држава је ове године отписала дуговања РТБ-а од чак 900 милиона евра, али преостали дуг од око 300 милиона евра превелик је терет за њихова плећа. Пословни приходи ове фирме 2015. износили су 24,3 милијарде динара, а РТБ је недавно саопштио да први пут након 16 година производе пуним капацитетом и да је произведено 46.786 тона бакра. Ипак, ниска цена бакра и огромна дуговања не иду им у прилог.

Фискални савет је упозорио да би РТБ могао постати озбиљан фискални проблем јер му ове године на наплату доспевају прве веће рате дуга за које је гарантовала држава. Само једна рата износи око 23 милиона евра. Иначе, преостала дуговања „Бора” од 300 милиона евра представљају углавном зајам за градњу нове топионице која је пуштена у рад крајем 2014. и коштала је двоструко више него што је најављено четири године раније (175 милиона евра).

И поред оваквих пословних резултата, РТБ је 2011. године обновио хотел „Језеро” на Борском језеру што је коштало око 2,7 милиона евра. Исте године, уз дозволу Министарства економије, потрошили су око три милиона динара за сређивање аеродромске писте на којој је дозвољено слетање малих путничких авиона.

Истовремено, цена бакра је падала. Са око 10.000 долара за тону, колико је коштао 2011, вредност бакра пала је на 4.716 долара. Ипак, бакар остаје једна од стратешких сировина за коју не постоји замена.

„Мекинсијева” студија указала је да „Бор” може да преживи уколико се промени начин управљања и пронађе стратешки партнер спреман да у нове руднике уложи неколико стотина милиона евра – уз смањење броја запослених за 1.200.
Очигледно је да заинтересованих купаца има јер су, пре три године приликом посете председника Томислава Николића Кини, представници неколико кинеских компанија, са „Чајна пауером” на челу, били заинтересовани за улагање у нове руднике.

За ово стратешко партнерство са РТБ-ом били су заинтересовани кинески „Литен” или руско-немачки конзорцијум „АКС металхандел”.