Ko će spasiti RTB Bor

Iako je premijer Aleksandar Vučić najavio da će na samitu u Rigi, figurativno rečeno, klečati pred kineskim premijerom Li Kećijangom, sudbina „RTB Bor” više je nego neizvesna. Na ovaj put Vučić će krenuti za dva dana, ali još se ne zna da li će nam doneti pozitivne vesti o preduzeću koje zapošljava više od 4.200 ljudi, od kojeg zavisi istočna Srbija i koje značajno utiče na našu fiskalnu stabilnost.

Premijer je nedavno naglasio da Kinezi kontrolišu 40 odsto tržišta bakra i da „Bor” nema ko drugi da kupi, ni Amerikanci, ni Kanađani. Istovremeno, finansijski problemi „RTB Bor”, mnogo su veći nego što je mislio, ali postoje propusti u rukovođenju kompanijom.

To nije prvi put da premijer kritikuje rukovodstvo „RTB Bor” na čijem je čelu Blagoje Spaskovski, već osam godina. U nekoliko navrata najavljivana je njegova smena. Čak je i analiza američke konsultantske kuće „Mekinsi” ukazala da se „RTB Borom” loše rukovodi. Osim toga, UPPR predviđa izbor profesionalnog menadžmenta.

Uprkos lošim rezultatima poslovanja i brojnim aferama Spaskovski je i dalje na čelu RTB-a. Istovremeno, on je član Srpske napredne stranke do koje je stigao od Saveza komunista preko SPS-a i Ujedinjenih regiona. Partije je menjao, ali je ostao veran direktorskoj fotelji. Od 1990. do 2000. godine bio je generalni direktor borskog rudnika bakra, a osam godina kasnije dolazi na čelo „RTB Bor grupe”. Kako nezvanično saznajemo u ovom preduzeću, Spaskovski nema nameru da se povuče sa funkcije.

Država je ove godine otpisala dugovanja RTB-a od čak 900 miliona evra, ali preostali dug od oko 300 miliona evra prevelik je teret za njihova pleća. Poslovni prihodi ove firme 2015. iznosili su 24,3 milijarde dinara, a RTB je nedavno saopštio da prvi put nakon 16 godina proizvode punim kapacitetom i da je proizvedeno 46.786 tona bakra. Ipak, niska cena bakra i ogromna dugovanja ne idu im u prilog.

Fiskalni savet je upozorio da bi RTB mogao postati ozbiljan fiskalni problem jer mu ove godine na naplatu dospevaju prve veće rate duga za koje je garantovala država. Samo jedna rata iznosi oko 23 miliona evra. Inače, preostala dugovanja „Bora” od 300 miliona evra predstavljaju uglavnom zajam za gradnju nove topionice koja je puštena u rad krajem 2014. i koštala je dvostruko više nego što je najavljeno četiri godine ranije (175 miliona evra).

I pored ovakvih poslovnih rezultata, RTB je 2011. godine obnovio hotel „Jezero” na Borskom jezeru što je koštalo oko 2,7 miliona evra. Iste godine, uz dozvolu Ministarstva ekonomije, potrošili su oko tri miliona dinara za sređivanje aerodromske piste na kojoj je dozvoljeno sletanje malih putničkih aviona.

Istovremeno, cena bakra je padala. Sa oko 10.000 dolara za tonu, koliko je koštao 2011, vrednost bakra pala je na 4.716 dolara. Ipak, bakar ostaje jedna od strateških sirovina za koju ne postoji zamena.

„Mekinsijeva” studija ukazala je da „Bor” može da preživi ukoliko se promeni način upravljanja i pronađe strateški partner spreman da u nove rudnike uloži nekoliko stotina miliona evra – uz smanjenje broja zaposlenih za 1.200.
Očigledno je da zainteresovanih kupaca ima jer su, pre tri godine prilikom posete predsednika Tomislava Nikolića Kini, predstavnici nekoliko kineskih kompanija, sa „Čajna pauerom” na čelu, bili zainteresovani za ulaganje u nove rudnike.

Za ovo strateško partnerstvo sa RTB-om bili su zainteresovani kineski „Liten” ili rusko-nemački konzorcijum „AKS metalhandel”.