Вулинов рат и мир с Америком

Отприлике у исто време кад је полицији јуче дојављено да је у насељу Белвил постављена бомба, медији су објавили да премијер Александар Вучић није дошао на посао и да је отказао све предвиђене састанке. Вест из Немањине, која није пропраћена и објашњењем, одјекнула је бар колико и информација о експлозивној направи у насељу у којем живи председник владе, поготово јер је ово први пут да се Вучић за четири године не појави на послу. А вести о оружју, муницији и експлозивима у близини премијерове путање од суботе су свакодневно у медијима, с тим што се јуче показало да је, на срећу, реч о лажној дојави.

И док безбедносне службе настоје да открију ко стоји иза претњи председнику владе – а, према новим информацијама, и његовом брату Андреју Вучићу – на другом фронту Александар Вулин је овим поводом отпочео и за нешто мање од 24 часа окончао „рат” с Американцима. Од изјаве у уторак увече, којом је довео у везу откриће оружја у Јајинцима с амбасадом САД у Србији (уз ограду да не верује да иза тога стоји америчка држава), до његовог јучерашњег објашњења да ниједног тренутка није довео у везу владу или амбасаду САД с угрожавањем Вучићевог живота, али да „поједини службеници амбасаде те земље својим понашањем шаљу погрешне сигнале о квалитету односа две земље”. Штавише, Вулин је од САД, како преноси Танјуг, већ затражио да помогну у расветљавању „позадине покушаја убиства председника владе или његовог брата”, као и да помогну да се сазна „ко је покушао да убије Вучића у Сребреници”.

„Ту помоћ бисмо ценили и сигуран сам да можемо да је добијемо”, закључио је Вулин.

Између ова два обраћања овог министра, амерички амбасадор Кајл Скот, који је недељним интервјуом у „Куриру” добро „поткачио” државни врх Србије, јуче је успео само да каже да је остао без текста.

„Видео сам ту Вулинову изјаву и једноставно немам речи, како да одговорим на то. Мислим да је тих изјава било превише и боље би било да се мало више усредсредимо на чињенице у нашим односима, а наши односи су добри и у успону, они су коректни”, посегао је Скот за устаљеним, шаблонским исказом о српско-америчким „односима у успону”.

Амбасадор САД је то изговорио на Сајму зелене градње у Београду, на којем је био у друштву потпредседнице владе Зоране Михајловић, која је истакла да две земље имају „одличне односе”. У прилог томе навела је да директан лет са САД „не добија она држава која има лоше односе с Америком”.

Много критичнији према Вулину био је бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери. Овај дипломата, који је у једном периоду био саветник Српске напредне странке, назвао је довођење Скота у везу с безбедносном претњом по Вучића „потпуно срамотним”.

„Изненађен сам да је министар ове владе тако нешто изјавио”, рекао је Монтгомери за „Слободну Европу”, додајући да САД на Србију гледа веома позитивно и да је повећавање нестабилности „последње што бисмо радили”.

„А повезивати нашег амбасадора с таквим покушајима заиста ме води ка томе да упитам зашто се то чини. С наше стране Атлантика, из Америке гледано, односи са Србијом су добри. Гледано одавде, међутим, и судећи по изјавама попут ове и других сличних, питам се ко и зашто настоји да упропасти наше односе који су позитивни и постојани”, истакао је Монтгомери.

Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић сведочи да за сада у естаблишменту САД нико није обратио превише пажње на догађаје у Београду, јер се дешавају у последњој седмици пред америчке председничке изборе.

„Наравно, у Стејт департменту прате ситуацију и нису најсрећнији, али мислим да засад те изјаве у Београду могу да прођу без озбиљних реакција или одговарајућих потеза Стејт департмента”, истиче Кесић за „Политику”, оцењујући да ово није нови моменат у односима Србије и САД, али може то да постане у зависности од тога како се Београд у наставку буде понашао према Вашингтону и америчкој амбасади.

„Кључ је у томе шта ће се десити у Београду, да ли ће чланови владе и сам премијер наставити у правцу у којем су кренули оваквим изјавама. То би сигурно показало негативан ефекат на односе две земље. С друге стране, било је оваквих момената и раније, рецимо у вези с Мајклом Давенпортом и његовим мешањем. У то је чак била укључена и америчка амбасада, биле су и тада изречене оштре речи, поготово опет од стране Вулина и све се слегло после неколико дана”, подсећа Кесић.

Ако већ нису уздрмале Вашингтон, Вулинове речи су изазвале негодовање опозиције. Покрет „Доста је било” затражио је од Вучића да смени министра који „криминализује опозицију” или ће, у супротном, то значити да је „оно што је рекао Вулин у ствари оно што мисли, а не сме да каже, премијер”.

ДЈБ-у је одговорио посланик Вулиновог Покрета социјалиста Ђорђе Комленски, наводећи да захтеве за смену лидера ПС-а траже „они који немају право да држе моралне лекције, попут некрунисаног краља стечаја” Саше Радуловића. Он је додао да Вулин може да рачуна не само на апсолутну подршку свих чланова ПС-а, већ и свих поштених грађана који ће, каже, бити уз њега у данима који долазе и када ће „НАТО медији и политичари” да се обруше на њега.

Оно што је засметало Радуловићевом ДЈБ-у јесу Вулинове речи да је „случај Јајинци почео изборне ноћи, кад је дошло до упада у Републичку изборну комисију свих (опозиционих) партија, покушаја да се измене изборни резултати и њиховог одласка код америчког амбасадора Кајла Скота”. У полемичком жару, Вулин је превидео да у изборној ноћи 24. априла није опозиција ишла код Скота већ је он отишао у Демократску странку, код њеног тадашњег лидера Бојана Пајтића, а потом су се у ДС-у окупили и још неки опозициони лидери, суочени с могућношћу да остану испод цензуса. Пајтић је због овога чак изашао из политичке хибернације у коју је запао по губитку недавних избора у ДС-у, па је на „Твитеру” јуче рекао да га је Скот посетио у изборној ноћи, „куртоазно, да честита што смо преживели”. Ни на који начин амбасадор се, тврди Пајтић, није мешао у изборни процес.

„Човека су у више наврата помињали као инспиратора постизборних протеста опозиције. Неистина. Моја људска обавеза је да то кажем”, твитнуо је још Пајтић.

Подсећања ради, сам Вучић је неколико дана после избора одбацио „завереничке теорије”: „Амерички амбасадор је хтео да дође и код нас, али сам ја због личних проблема раније напустио странку и зато човек није дошао”, казао је тада премијер.

Те изборне ноћи, међутим, у СНС-у је гост био Немац Дејвид Мекалистер, известилац Европског парламента за Србију.

А у изборној ноћи 2014. године напредњачки изборни штаб посетио је тадашњи амбасадор САД Мајкл Кирби.

„Грађани Србије су се изјаснили. Они су гласали за 158 посланичких места и мислио сам да треба да честитам особи коју су изабрали. Није то нужно била подршка Александру Вучићу и његовој странци, већ Србији на њеном путу ка реформама”, објаснио је касније Кирби за Б92.