Vulinov rat i mir s Amerikom

Otprilike u isto vreme kad je policiji juče dojavljeno da je u naselju Belvil postavljena bomba, mediji su objavili da premijer Aleksandar Vučić nije došao na posao i da je otkazao sve predviđene sastanke. Vest iz Nemanjine, koja nije propraćena i objašnjenjem, odjeknula je bar koliko i informacija o eksplozivnoj napravi u naselju u kojem živi predsednik vlade, pogotovo jer je ovo prvi put da se Vučić za četiri godine ne pojavi na poslu. A vesti o oružju, municiji i eksplozivima u blizini premijerove putanje od subote su svakodnevno u medijima, s tim što se juče pokazalo da je, na sreću, reč o lažnoj dojavi.

I dok bezbednosne službe nastoje da otkriju ko stoji iza pretnji predsedniku vlade – a, prema novim informacijama, i njegovom bratu Andreju Vučiću – na drugom frontu Aleksandar Vulin je ovim povodom otpočeo i za nešto manje od 24 časa okončao „rat” s Amerikancima. Od izjave u utorak uveče, kojom je doveo u vezu otkriće oružja u Jajincima s ambasadom SAD u Srbiji (uz ogradu da ne veruje da iza toga stoji američka država), do njegovog jučerašnjeg objašnjenja da nijednog trenutka nije doveo u vezu vladu ili ambasadu SAD s ugrožavanjem Vučićevog života, ali da „pojedini službenici ambasade te zemlje svojim ponašanjem šalju pogrešne signale o kvalitetu odnosa dve zemlje”. Štaviše, Vulin je od SAD, kako prenosi Tanjug, već zatražio da pomognu u rasvetljavanju „pozadine pokušaja ubistva predsednika vlade ili njegovog brata”, kao i da pomognu da se sazna „ko je pokušao da ubije Vučića u Srebrenici”.

„Tu pomoć bismo cenili i siguran sam da možemo da je dobijemo”, zaključio je Vulin.

Između ova dva obraćanja ovog ministra, američki ambasador Kajl Skot, koji je nedeljnim intervjuom u „Kuriru” dobro „potkačio” državni vrh Srbije, juče je uspeo samo da kaže da je ostao bez teksta.

„Video sam tu Vulinovu izjavu i jednostavno nemam reči, kako da odgovorim na to. Mislim da je tih izjava bilo previše i bolje bi bilo da se malo više usredsredimo na činjenice u našim odnosima, a naši odnosi su dobri i u usponu, oni su korektni”, posegao je Skot za ustaljenim, šablonskim iskazom o srpsko-američkim „odnosima u usponu”.

Ambasador SAD je to izgovorio na Sajmu zelene gradnje u Beogradu, na kojem je bio u društvu potpredsednice vlade Zorane Mihajlović, koja je istakla da dve zemlje imaju „odlične odnose”. U prilog tome navela je da direktan let sa SAD „ne dobija ona država koja ima loše odnose s Amerikom”.

Mnogo kritičniji prema Vulinu bio je bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri. Ovaj diplomata, koji je u jednom periodu bio savetnik Srpske napredne stranke, nazvao je dovođenje Skota u vezu s bezbednosnom pretnjom po Vučića „potpuno sramotnim”.

„Iznenađen sam da je ministar ove vlade tako nešto izjavio”, rekao je Montgomeri za „Slobodnu Evropu”, dodajući da SAD na Srbiju gleda veoma pozitivno i da je povećavanje nestabilnosti „poslednje što bismo radili”.

„A povezivati našeg ambasadora s takvim pokušajima zaista me vodi ka tome da upitam zašto se to čini. S naše strane Atlantika, iz Amerike gledano, odnosi sa Srbijom su dobri. Gledano odavde, međutim, i sudeći po izjavama poput ove i drugih sličnih, pitam se ko i zašto nastoji da upropasti naše odnose koji su pozitivni i postojani”, istakao je Montgomeri.

Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić svedoči da za sada u establišmentu SAD niko nije obratio previše pažnje na događaje u Beogradu, jer se dešavaju u poslednjoj sedmici pred američke predsedničke izbore.

„Naravno, u Stejt departmentu prate situaciju i nisu najsrećniji, ali mislim da zasad te izjave u Beogradu mogu da prođu bez ozbiljnih reakcija ili odgovarajućih poteza Stejt departmenta”, ističe Kesić za „Politiku”, ocenjujući da ovo nije novi momenat u odnosima Srbije i SAD, ali može to da postane u zavisnosti od toga kako se Beograd u nastavku bude ponašao prema Vašingtonu i američkoj ambasadi.

„Ključ je u tome šta će se desiti u Beogradu, da li će članovi vlade i sam premijer nastaviti u pravcu u kojem su krenuli ovakvim izjavama. To bi sigurno pokazalo negativan efekat na odnose dve zemlje. S druge strane, bilo je ovakvih momenata i ranije, recimo u vezi s Majklom Davenportom i njegovim mešanjem. U to je čak bila uključena i američka ambasada, bile su i tada izrečene oštre reči, pogotovo opet od strane Vulina i sve se sleglo posle nekoliko dana”, podseća Kesić.

Ako već nisu uzdrmale Vašington, Vulinove reči su izazvale negodovanje opozicije. Pokret „Dosta je bilo” zatražio je od Vučića da smeni ministra koji „kriminalizuje opoziciju” ili će, u suprotnom, to značiti da je „ono što je rekao Vulin u stvari ono što misli, a ne sme da kaže, premijer”.

DJB-u je odgovorio poslanik Vulinovog Pokreta socijalista Đorđe Komlenski, navodeći da zahteve za smenu lidera PS-a traže „oni koji nemaju pravo da drže moralne lekcije, poput nekrunisanog kralja stečaja” Saše Radulovića. On je dodao da Vulin može da računa ne samo na apsolutnu podršku svih članova PS-a, već i svih poštenih građana koji će, kaže, biti uz njega u danima koji dolaze i kada će „NATO mediji i političari” da se obruše na njega.

Ono što je zasmetalo Radulovićevom DJB-u jesu Vulinove reči da je „slučaj Jajinci počeo izborne noći, kad je došlo do upada u Republičku izbornu komisiju svih (opozicionih) partija, pokušaja da se izmene izborni rezultati i njihovog odlaska kod američkog ambasadora Kajla Skota”. U polemičkom žaru, Vulin je prevideo da u izbornoj noći 24. aprila nije opozicija išla kod Skota već je on otišao u Demokratsku stranku, kod njenog tadašnjeg lidera Bojana Pajtića, a potom su se u DS-u okupili i još neki opozicioni lideri, suočeni s mogućnošću da ostanu ispod cenzusa. Pajtić je zbog ovoga čak izašao iz političke hibernacije u koju je zapao po gubitku nedavnih izbora u DS-u, pa je na „Tviteru” juče rekao da ga je Skot posetio u izbornoj noći, „kurtoazno, da čestita što smo preživeli”. Ni na koji način ambasador se, tvrdi Pajtić, nije mešao u izborni proces.

„Čoveka su u više navrata pominjali kao inspiratora postizbornih protesta opozicije. Neistina. Moja ljudska obaveza je da to kažem”, tvitnuo je još Pajtić.

Podsećanja radi, sam Vučić je nekoliko dana posle izbora odbacio „zavereničke teorije”: „Američki ambasador je hteo da dođe i kod nas, ali sam ja zbog ličnih problema ranije napustio stranku i zato čovek nije došao”, kazao je tada premijer.

Te izborne noći, međutim, u SNS-u je gost bio Nemac Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

A u izbornoj noći 2014. godine naprednjački izborni štab posetio je tadašnji ambasador SAD Majkl Kirbi.

„Građani Srbije su se izjasnili. Oni su glasali za 158 poslaničkih mesta i mislio sam da treba da čestitam osobi koju su izabrali. Nije to nužno bila podrška Aleksandru Vučiću i njegovoj stranci, već Srbiji na njenom putu ka reformama”, objasnio je kasnije Kirbi za B92.