Сребреница и демократија

Није било искрености бошњачког кандидата за начелника Сребренице Ћамила Дураковића, када је рекао да ће стиснути руку противнику ако победи.

Колико у бошњачкој коалицији није било одважности за честитку, толико су и после избора остали заробљени у политичкој игри која је и довела до пораза.

Политиком плетења мреже осетљивих оптужби, коју је Младен Грујичић препознао као „стално изазивање мржње” нису приметили да српски кандидат спуштене главе и бираним речима већ бере симпатије грађана.

Смиривању није помогао ни став Суда БиХ да се демократски избори неће понављати упркос чврстом уверењу Бошњака да на начелничко место полажу морално право.

Да ће Сребреница бити најосетљивији део избора видело се одавно, али је мало ко предвиђао размере сујете партија које су стале иза бошњачког кандидата које својим односом према Сребреници не дају мир, који том крају највише недостаје.

Дураковић је Грујичића покушавао да наружи говорећи да ће поред Поточара саградити цркву и да ће се Бошњаци селити ако победи Србин који негира геноцид. Осетљивост према сребреничком страдању невешто је покушао да искористи и реис Хусеин Кавазовић који се у агитовању за Бошњака начелника вајкао како „Влах не сме завладати Сребреницом”.

Око 800 гласова више за Грујичића показало је да није довољно додавати со на рану још свежих ратних страхота, али и посведочило о кратковидости бошњачке политике, која не само да није приметила да српски кандидат може бити од користи бошњачком народу, већ и да Сребреничанима постаје увредљиво сарајевско присећање на њихове муке само за изборе, или пред обележавање страдања 11. јула.

Видевши где води сабирање гласова Дураковић је још током избора покушао да упозори јавност да је МУП РС „киднаповао материјал”.

Кад се то показало као нетачно, подржан од коалиције и Бакира Изетбеговића, од ЦИК-а БиХ затражио је ново бројање гласова, па потом и поништавање избора, што је одбијено, као и апелација која је са истим захтевом успостављена Суду БиХ.

И кад се одахнуло у уверењу да се трвењима слути крај, жалба је упућена и Уставном суду БиХ са захтевом за забрану објављивања резултата.

Ма како завршила динамична изборна утакмица, за коју ниједан од изборних посматрача на терену није убележио примедбу, да Бошњаци и Срби који у Сребреници вапе за мирнијим животом и пословима неће одахнути, јасно је и после најновијег писма које су бошњачки интелектуалци незадовољни изборима и правним исходом жалби, подржани и од неколико америчких правника упутили на светске адресе.

У писму позивају да се Сребреница издвоји из РС. Сличне предлоге имали су скоро и функционери Изетбеговићеве СДА нудећи локални референдум о Сребреници као дистрикту. Све да је такав референдум законски могућ, можда би се изненадили његовим исходом, бар колико и резултатима избора.