Акропољ још мало па – албански

Од нашег дописника
Атина – „Акропољ је тамо где је захваљујући Албанцима! Захваљујући ангажовању албанског архиепископа Душманијуа, који је 1686. преговарао са Венецијанцима и успео да их убеди да њихова флота не бомбардује Акропољ, јер су тамо смештене турске касарне, спасивши тако овај споменик цивилизације”, написао је, како преносе грчки медији, на свом фејсбук налогу албански премијер Еди Рама и озбиљно наљутио Грке.

Рама своју изјаву, коју Грчка доживљава као провокацију, документује и цртежом из те епохе, подсећајући да је у 17. веку већина становништва Атине говорила албански, што значи да је у том периоду, мање-више, она била албански град. Али, премијер Рама наглашава да те чињенице не значе да су Акропољ и главни град Грчке апсолутно албански, као што ни то што се грчким дијалектом говори у Ћамурији, делу грчке области Северни Епир уз границу са Албанијом, не значи да је то грчка провинција.

Узрок оштрих речи између Атине и Титане, које су кроз дипломатске ноте присутне последњих дана, одлука је албанске стране да се руше куће припадника грчке националне мањине у Химари или Ћамурији, како је зову Албанци. Деветнаест грчких породица добиле су обавештење да имају рок од пет дана да напусте куће јер је та област предвиђена за изградњу туристичких објеката. Не случајно, како се процењује у Атини, ова одлука саопштена је управо 28. октобра, на велики дан у историји земље када је Грчка рекла „не” немачком окупатору и његовим савезницима. У ноти грчког министарства спољних послова се тражи моментално укидање ове одлуке и подсећа да је заштита мањинских права један од предуслова за почетак приступних преговора Албаније са ЕУ.

„Уколико Албанија искрено жели да се укључи у Европску унију, требало би да у пракси докаже да функционише као правна држава штитећи од сваког облика произвољности и незаконитости права својих грађана, независно од националног порекла”, каже се у ноти грчког министарства, које подсећа на то да је управо заштита права својине и права мањина саставни део услова ЕУ како би отпочели преговори о приступању Албаније унији.

Међутим, премијер Рама упозорава Грчку да Ћамурија, без обзира на то што се у њој говори грчки језик, није грчка провинција. На овај начин, поново су заоштрени односи између две земље које већ годинама, између осталог, оптерећује проблем Северног Епира. Поједини у Албанији сматрају да Ћамурија, погранични део грчке територије Северни Епир у којој има албанског становништва, треба да буде у оквиру „велике Албаније”, састављене од тог дела територије Грчке и делова Србије, Црне Горе и Македоније. Званична Атина одбацује чињеницу да постоји спор око територије и проблема албанске мањине на подручју уз границу са Албанијом и не признаје ни појам ни назив Ћама или Ћамурија.

Цео проблем је поново активиран крајем септембра када је европски комесар Јоханес Кан изјавио да је то питање део разговора званичника Грчке и Албаније о међусобним односима и да Европска комисија поздравља чињеницу да две земље разматрају стварање заједничког механизма који би организовао повремене састанке за расправу о отвореним питањима, а то укључује и територијални део и албанско-грчко поморско подручје, мањинска права и случај „Ћама”.

Албанска страна је ову изјаву, како су писали тамошњи медији, протумачила као да је „комесар Хан признао да постоји питање Ћама”. Грчка је енергично реаговала и тражила објашњење од Европске комисије, која је саопштила да „поздравља настојања Атине и Тиране да разјасне отворена питања, али да се неће изјашњавати о томе постоји ли спор око дела грчке територије уз границу са Албанијом и да је за званичнике две земље ово питање разговора о међусобним односима”.

Све даље одговоре на ову тему, на којима је Атина инсистирала, Европска комисија избегла је поруком да „охрабрује две земље да се даље ангажују и да отклоне могућа размимоилажења око важних, отворених питања и да да даље од тога – неће ићи”.