Akropolj još malo pa – albanski

Od našeg dopisnika
Atina – „Akropolj je tamo gde je zahvaljujući Albancima! Zahvaljujući angažovanju albanskog arhiepiskopa Dušmanijua, koji je 1686. pregovarao sa Venecijancima i uspeo da ih ubedi da njihova flota ne bombarduje Akropolj, jer su tamo smeštene turske kasarne, spasivši tako ovaj spomenik civilizacije”, napisao je, kako prenose grčki mediji, na svom fejsbuk nalogu albanski premijer Edi Rama i ozbiljno naljutio Grke.

Rama svoju izjavu, koju Grčka doživljava kao provokaciju, dokumentuje i crtežom iz te epohe, podsećajući da je u 17. veku većina stanovništva Atine govorila albanski, što znači da je u tom periodu, manje-više, ona bila albanski grad. Ali, premijer Rama naglašava da te činjenice ne znače da su Akropolj i glavni grad Grčke apsolutno albanski, kao što ni to što se grčkim dijalektom govori u Ćamuriji, delu grčke oblasti Severni Epir uz granicu sa Albanijom, ne znači da je to grčka provincija.

Uzrok oštrih reči između Atine i Titane, koje su kroz diplomatske note prisutne poslednjih dana, odluka je albanske strane da se ruše kuće pripadnika grčke nacionalne manjine u Himari ili Ćamuriji, kako je zovu Albanci. Devetnaest grčkih porodica dobile su obaveštenje da imaju rok od pet dana da napuste kuće jer je ta oblast predviđena za izgradnju turističkih objekata. Ne slučajno, kako se procenjuje u Atini, ova odluka saopštena je upravo 28. oktobra, na veliki dan u istoriji zemlje kada je Grčka rekla „ne” nemačkom okupatoru i njegovim saveznicima. U noti grčkog ministarstva spoljnih poslova se traži momentalno ukidanje ove odluke i podseća da je zaštita manjinskih prava jedan od preduslova za početak pristupnih pregovora Albanije sa EU.

„Ukoliko Albanija iskreno želi da se uključi u Evropsku uniju, trebalo bi da u praksi dokaže da funkcioniše kao pravna država štiteći od svakog oblika proizvoljnosti i nezakonitosti prava svojih građana, nezavisno od nacionalnog porekla”, kaže se u noti grčkog ministarstva, koje podseća na to da je upravo zaštita prava svojine i prava manjina sastavni deo uslova EU kako bi otpočeli pregovori o pristupanju Albanije uniji.

Međutim, premijer Rama upozorava Grčku da Ćamurija, bez obzira na to što se u njoj govori grčki jezik, nije grčka provincija. Na ovaj način, ponovo su zaoštreni odnosi između dve zemlje koje već godinama, između ostalog, opterećuje problem Severnog Epira. Pojedini u Albaniji smatraju da Ćamurija, pogranični deo grčke teritorije Severni Epir u kojoj ima albanskog stanovništva, treba da bude u okviru „velike Albanije”, sastavljene od tog dela teritorije Grčke i delova Srbije, Crne Gore i Makedonije. Zvanična Atina odbacuje činjenicu da postoji spor oko teritorije i problema albanske manjine na području uz granicu sa Albanijom i ne priznaje ni pojam ni naziv Ćama ili Ćamurija.

Ceo problem je ponovo aktiviran krajem septembra kada je evropski komesar Johanes Kan izjavio da je to pitanje deo razgovora zvaničnika Grčke i Albanije o međusobnim odnosima i da Evropska komisija pozdravlja činjenicu da dve zemlje razmatraju stvaranje zajedničkog mehanizma koji bi organizovao povremene sastanke za raspravu o otvorenim pitanjima, a to uključuje i teritorijalni deo i albansko-grčko pomorsko područje, manjinska prava i slučaj „Ćama”.

Albanska strana je ovu izjavu, kako su pisali tamošnji mediji, protumačila kao da je „komesar Han priznao da postoji pitanje Ćama”. Grčka je energično reagovala i tražila objašnjenje od Evropske komisije, koja je saopštila da „pozdravlja nastojanja Atine i Tirane da razjasne otvorena pitanja, ali da se neće izjašnjavati o tome postoji li spor oko dela grčke teritorije uz granicu sa Albanijom i da je za zvaničnike dve zemlje ovo pitanje razgovora o međusobnim odnosima”.

Sve dalje odgovore na ovu temu, na kojima je Atina insistirala, Evropska komisija izbegla je porukom da „ohrabruje dve zemlje da se dalje angažuju i da otklone moguća razmimoilaženja oko važnih, otvorenih pitanja i da da dalje od toga – neće ići”.