Ердоганова осмртница Ататурку

Реџеп Тајип Ердоган уверен је да ће 2023. године надгледати свечаности стоте годишњице републике, али све чини да уклони легат оснивача савремене Турске Мустафе Кемала Ататурка.

Ердоганова Турска све мање личи на државу коју је отац нације успоставио када је на рушевинама Османског царства 1923. године прогласио републику. Земља се данас све више удаљава од Ататуркових визија европске Турске.

Агресивна исламизација у директној је супротности са секуларним темељима Ататуркове државе. У последњој деценији подигнуто је близу 9.000 џамија. Сада је на ред дошао још један од симбола из времена Кемал-паше.

У полицијској акцији ухапшени су главни уредник Мурат Сабунџу и 12 његових колега из „Џумхуријета”, „светог грала” турског новинарства, дневника који је основан само годину дана после проглашења републике.

„Џумхуријет” је гласило највеће опозиционе Републиканске народне партије (ЦХП), чији је Ататурк био лидер. Познат је по либералним проевропским ставовима и био је оштар критичар Ердогана и његове владајуће Партије правде и развоја (АКП). Кемал Киличдароглу, садашњи лидер ЦХП, каже: „Желимо Турску у којој су медији слободни, новинари не иду у затвор, уметници се не отпуштају, а научници се не хапсе због својих погледа.”

Али, у данашњој Турској уредници или аутори веома лако могу да заврше у затвору, баш као што читаоци могу да изгубе посао уколико читају „погрешне новине”.

Ердоган током три премијерска мандата није имао много слуха за критичку реч, али откако је 2014. године изабран за председника, своју ауторитарност је у многим приликама показивао управо у односу према медијима: гасио је листове, мењао уредничке тимове у угледним новинама као што је „Заман”, затварао ТВ и радио станице и портале. Чак је у једном тренутку покушао да Турцима забрани „Фејсбук”.

Серија нових удара на неистомишљенике покренута је после неуспешног државног удара 15. јула, за који је као креатор и организатор оптужен покрет Фетулаха Гулена, исламског проповедника који живи у САД. По посебном закону донетом после удара, затворене су хиљаде приватних образовних институција, медијских организација и издавачких кућа које власт сумњичи да су повезане са Гуленом.

У великој чистки коју је Ердоган покренуо, до сада је ухапшено или отпуштено више од 100.000 људи – официра, универзитетских професора и учитеља, судија и државних функционера, чак и продаваца баклаве – али омиљена мета режима су новинари.

У складу са прописима ванредног стања и владавине декретима, до сада је затворено 170 медијских кућа, укључујући три новинске агенције, 16 ТВ станица, 45 листова и 15 магазина. Чак 2.500 новинара остало је без посла.

Оптужница против „Џумхуријета” такође почива на тврђењу да је дневник поступао по инструкцијама Фетулахове „терористичке организације”, да су његови новинари у текстове пре пуча уграђивали шифроване поруке. Лист је због критичких анализа оптужен и за подршку забрањеној Радничкој партији Курдистана, са којом је власт прошле године обновила три деценије дуге оружане сукобе.

Претходни главни уредник „Џумхуријета” Џан Дундар прошле године је ухапшен и осуђен под оптужбом да је објавио државне тајне које се тичу турске војне подршке побуњеницима у Сирији.

„’Џумхуријет’ нису обичне новине, оне су споменик историје стварања младе републике и мементо оснивачеве воље”, саопштила је представница за штампу ЦХП, најављујући отпор јер је власт прешла „црвену линију”. „Људи који верују у напредак, они који су демократе, неће предати ’Џумхуријет’ фашизму АКП”, упозорила је она.

САД и Европска унија поново су „забринути” за слободе изражавања у Турској. Немачка саопштава да има „велике сумње” у то да је полицијска акција против новинара „у складу са принципима владавине права”. Председник Европског парламента Мартин Шулц упозорава да је „пређена још једна црвена линија”.

Али, упркос изразима „забринутости” због случаја „Џумхуријет”, ЕУ доприноси гушењу медијских слобода у Турској. У Бриселу су искључиво заинтересовани да Анкара спречи да стотине хиљада избеглица из Турске поново крену ка Европи. Остало их мало занима, што само охрабрује Ердоганово „дођавола са Европом”.

У неким другим околностима, закључак би био да је чистком у најугледнијем турском листу власт себи пуцала у ногу, избила аргументе на које се позивала. Када су Анкару у Европском парламенту прозивали због недостатка демократије и слободе говора, шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу се бранио речима: „Наравно да постоје медији који нас критикују, као ’Џумхуријет’.”

На кога ће се сада позвати? Власт то очигледно не занима. Замерају Европи што их критикује око медија у временима када се Турска бори са тероризмом. Све то премијеру Бинали Јилдириму омогућава да у Парламенту Европи поручи: „Браћо, нас не интересују ваше црвене линије. Народ је тај који исцртава црвене линије. Од какве су важности ваше линије?”

„После удара постојао је тренутак националног јединства, када се Ердоган окренуо својим секуларним противницима за помирење”, пише угледни турски коментатор Мустафа Акјол. „Била је то нада. Али, тај дух данас убрзано нестаје и постоји оправдана бојазан да чистке служе да се држава очисти од сваке критике.”

„Џумхуријет” најављује да се неће предати. „Иако су наши менаџери и аутори ухапшени, наш лист наставиће да се до краја бори за демократију и слободу”, пише у уводнику. Браниоци угрожене турске демократије препуштени су сами себи.