Кинеска љубав по старој цени

Кинески амбасадор Ли Манчанг изјавио је да је на самиту Кине и 16 европских шефова држава највише споразума потписано са Србијом. На питање новинара РТС-а како друге земље реагују на то, Манчанг је одговорио да су оне због тога „љубоморне”.

Колико кошта кинеска љубав и под којим условима је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала уговоре за три кредита укупне вредности 734 милиона евра? Како сазнаје „Политика” из неколико извора у Влади Србије, сва три зајма Србија ће узети код Ексим банке, са роком отплате на 20 година. Грејс период, односно период почека износи пет година. Када је о условима реч, преференцијални зајмови за Србију код ове кинеске банке нису појефтинили. Јер, камата за кредит којим ће се финансирати изградња деонице Сурчин–Обреновац на Коридору 11 износи 2,5 одсто.

По истој цени је ова банка још 2013. године Србији одобрила зајам у укупном износу од 301 милион долара за изградњу деоница Обреновац–Уб и Лајковац–Љиг на Коридору 11. Предлог закона о потврђивању уговора о зајму Влада Србије усвојила је 16. октобра 2013. године, а услови су били идентични данашњим. Рок отплате износио је 20 година, уз грејс период од пет година и фиксном каматом од 2,5 одсто.

Како сазнајемо, на Самиту у Риги договорено је и да наше учешће у кредиту којим ће се финансирати изградња Сурчин–Обреновац буде 15 одсто. Цео пројекат вредан је 208 милиона евра. Овим средствима биће изграђено 25 километара ауто-пута. На први поглед чини се да је километар ауто-пута финансиран кинеским парама поскупео јер је 2013. године договорено да изградња 50 километара ауто-пута (Обреновац–Уб и Лајковац–Љиг) кошта 301 милион долара, али не треба сметнути са ума да је реч о захтевној деоници која подразумева изградњу новог моста преко Саве код Обреновца.

По идентичним условима и фиксном каматом од 2,5 одсто договорен је и зајам којим ће се кредитирати наставак изградње обилазнице око Београда. Пројекат је вредан 207 милиона евра. Потпредседница владе Зорана Михајловић потписала је у главном граду Летоније комерцијални уговор са кинеском компанијом „Пауер констракшн корпорејшн оф Чајна”. Овим уговором обухваћени су радови на деоници од Остружничког моста до Бубањ потока. Уговор предвиђа и да домаће компаније учествују у радовима са 49 одсто. Према нашим сазнањима, исто толико биће и учешће домаће робе, односно грађевинског материјала.

Попуста је, у једном случају, ипак, било. Реч је о делу пруге Београд–Будимпешта који се сматра стратешким приоритетом Кине. Према нашим сазнањима, зајам укупне вредности 319 милиона евра кинеска Ексим банка Србији ће одобрити по камати од два одсто. Рок отплате је 20 година, а грејс период пет година. Овим средствима финансираће се изградња брзе пруге Београд – Стара Пазова.

Када је о инфраструктурним пројектима реч, раније се спомињало и да ће Кинези финансирати саобраћајницу од Појата до Прељина, али конкретан договор је изостао. Баш као у случају деонице Нови Сад – Рума.