Kineska ljubav po staroj ceni

Kineski ambasador Li Mančang izjavio je da je na samitu Kine i 16 evropskih šefova država najviše sporazuma potpisano sa Srbijom. Na pitanje novinara RTS-a kako druge zemlje reaguju na to, Mančang je odgovorio da su one zbog toga „ljubomorne”.

Koliko košta kineska ljubav i pod kojim uslovima je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala ugovore za tri kredita ukupne vrednosti 734 miliona evra? Kako saznaje „Politika” iz nekoliko izvora u Vladi Srbije, sva tri zajma Srbija će uzeti kod Eksim banke, sa rokom otplate na 20 godina. Grejs period, odnosno period počeka iznosi pet godina. Kada je o uslovima reč, preferencijalni zajmovi za Srbiju kod ove kineske banke nisu pojeftinili. Jer, kamata za kredit kojim će se finansirati izgradnja deonice Surčin–Obrenovac na Koridoru 11 iznosi 2,5 odsto.

Po istoj ceni je ova banka još 2013. godine Srbiji odobrila zajam u ukupnom iznosu od 301 milion dolara za izgradnju deonica Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig na Koridoru 11. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu Vlada Srbije usvojila je 16. oktobra 2013. godine, a uslovi su bili identični današnjim. Rok otplate iznosio je 20 godina, uz grejs period od pet godina i fiksnom kamatom od 2,5 odsto.

Kako saznajemo, na Samitu u Rigi dogovoreno je i da naše učešće u kreditu kojim će se finansirati izgradnja Surčin–Obrenovac bude 15 odsto. Ceo projekat vredan je 208 miliona evra. Ovim sredstvima biće izgrađeno 25 kilometara auto-puta. Na prvi pogled čini se da je kilometar auto-puta finansiran kineskim parama poskupeo jer je 2013. godine dogovoreno da izgradnja 50 kilometara auto-puta (Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig) košta 301 milion dolara, ali ne treba smetnuti sa uma da je reč o zahtevnoj deonici koja podrazumeva izgradnju novog mosta preko Save kod Obrenovca.

Po identičnim uslovima i fiksnom kamatom od 2,5 odsto dogovoren je i zajam kojim će se kreditirati nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda. Projekat je vredan 207 miliona evra. Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović potpisala je u glavnom gradu Letonije komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom „Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna”. Ovim ugovorom obuhvaćeni su radovi na deonici od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka. Ugovor predviđa i da domaće kompanije učestvuju u radovima sa 49 odsto. Prema našim saznanjima, isto toliko biće i učešće domaće robe, odnosno građevinskog materijala.

Popusta je, u jednom slučaju, ipak, bilo. Reč je o delu pruge Beograd–Budimpešta koji se smatra strateškim prioritetom Kine. Prema našim saznanjima, zajam ukupne vrednosti 319 miliona evra kineska Eksim banka Srbiji će odobriti po kamati od dva odsto. Rok otplate je 20 godina, a grejs period pet godina. Ovim sredstvima finansiraće se izgradnja brze pruge Beograd – Stara Pazova.

Kada je o infrastrukturnim projektima reč, ranije se spominjalo i da će Kinezi finansirati saobraćajnicu od Pojata do Preljina, ali konkretan dogovor je izostao. Baš kao u slučaju deonice Novi Sad – Ruma.