Прекретнице у блиставој каријери

Већ пуну деценију Новак Ђоковић преузима улогу наше фудбалске репрезентације, којој је свако овде селектор. И када му крене лоше, свако има идеју о томе шта треба да једе, шта да носи око врата, кога да укључи у тим или како да сервира. Већина, опет, схвата да ово није игранка без престанка. Да је већ деценију у врху и пуних шест година апсолутно најбољи тенисер света; да је три пута проглашаван за спортисту света; да је освојио 12 гренд слем титула и рекордних 30 мастерса; дуплирао све претходне рекорде у вођству на АТП листи и пре само пет месеци повезао све четири највеће титуле, први после 47 година и једини на три различите подлоге...

Ту долази питање: како човек који је до јуче био ненадмашан, одједном има толико проблема, да не зна како даље?

Пре свега, пад није дошао одједном и далеко од тога да је први у каријери, или незаустављив. Током целе прошле године, Ђоковић је издржавао на ивици, под притисцима публике и захтева да освоји Ролан Гарос, како би се кандидовао за најбољег у историји, а овог пролећа, у сезони шљаке, то је почео и да показује, расправом са судијама и неконтролисаним изливима беса. Сада изгледа као да је последњом снагом одржао тонус до освајања париске шљаке, а затим су сви наредни циљеви на терену изгубили смисао.

Владавина у ери Федерера и Надала, па и Марија, захтевала је савршену хармонију и максималан напор. Чим се једна коцкица мозаика у личном животу изгубила – потом друга и трећа – није могао да настави у истом темпу, јер нема урођену лакоћу Федерера, нити срећу Швајцарца да у првим годинама каријере сакупи пехаре против недостојне конкуренције.

Наглим повлачењем са сцене двојице великана са 31 гренд слем титулом, пресахла је и мотивација два најдужа ривластва у историји тениса. Ако и сутра реши да се повуче, оставиће Федерера вођством од 23:22, Надала са 26:23, а Марија суровим резултатом од 24:10. Колико је нови лидер АТП листе далеко за њим, показују његови односи и са осталом двојицом унутар велике четворке: Федерер 11:14, Надал 7:17.

Данас се лако заборављају све кризе кроз које је Ђоковић успешно пролазио. Застој после прве гренд слем титуле 2008, предаје мечева и промена исхране уз помоћ Четојевића, проблеми после фуриозне 2011, завршене обновљеном повредом у Дејвис куп мечу у Београду. Муке после неуспеха на Олимпијским играма у Лондону 2012, када му је Мари први пут преузео две од три највеће титуле, а Федерер, привремено, врх листе. Уступање после Надаловог необичног повратка на врх 2013. и тим поводом одлука да ангажује Бекера, пре свега као психолошку подршку...

После тога су дошле две и по најсупешније године, не само у његовој каријери, него вероватно и у целој историји професионалног тениса. И ове, најсвежије муке, имају једну заједничку нит са претходним – важност коју придаје улози националног узора и хероја. Тежина пораза од Кверија на Вимблдону не може да се пореди са доживљајем олимпијских неуспеха 2012. и 2016, што гледаоци могу само да претпоставе по горким сузама у Рију. Бити најбољи спортиста света, а остати без олимпијског злата за земљу, у прилици која се пружа једном у четири године, неупоредиво је тежи ударац. Јер, Ђоковић је човек у кога се нација куне, спремна да једнако жучно и њега куне, чим изневери жеље и амбиције.

Кроз шта тренутно пролази и шта жели зна само он, а помоћ на терену може му доћи само из најближег окружења. Чињеница је да је Ђоковићева клупа деловала у Паризу отужно, посебно када се пореди са Маријевом, на којој су сви у даху скакали на ноге и углас викали када је требало. Ту најпре треба очекивати промене које би могле да га покрену. Чињеница је и да физички и емотивно није био довољно спреман.

Вајда му је био и остао очинска фигура, најсрдачнија подршка с клупе, у тиму који је живео за успехе будућег шампиона, али још од 2012. тај тим делује мање орно и заинтересовано. Бекер је учинио оно што је било потребно за корак даље. Иако на почетку нико није веровао у Немца, Борис је ушао у екипу са својих шест гренд слем титула, колико и тадашњи Ђоковић, као тениски ауторитет и слободан да каже све што мисли. Без длаке на језику или снебивања пред млађом звездом, за мање од две године је учествовао у Ђоковићевом дуплирању броја највећих титула.

Кажу да је просек трајања тениских тренера 18 месеци, што је Бекер готово удвостручио. Ко је следећи да помогне једном од најбољих у историји да настави, или буде још бољи? Лендл је својим резултатима и амбицијама био и остао ауторитет Марију, који и даље много заостаје за каријером тренера. Ко може да буде такав узор данашњем Ђоковићу? Нико ни приближно није био у његовој кожи, осим Пита Сампраса и двојице који још трају...

У питања исхране и животних принципа не треба улазити, јер су то лични ставови са којима је Новак изградио овако блиставу каријеру. Управо је променом исхране 2010. почео шестогодишњи узлет, после којег сам мора да тражи даље циљеве. Могуће је да се у себи опростио од трке са Федерерових 17 великих титула и 302 седмице на врху АТП листе, али то не значи да му жар борбе неће поново отворити апетите.

Мари и званично први

Енди Мари је први тенисер после 12 година, осим Федерера, Надала и Ђоковића, на врху АТП листе. Надал је пао на осмо место, а Федерер први пут после 14 година није у првих десет.

Врх АТП листе 1. Мари (Велика Британија) 11.185 бодова, 2. Ђоковић (Србија) 10.780, 3. Вавринка (Швајцарска) 5.115, 4. Раонић (Канада) 5.050, 5. Нишикори (Јапан) 4.705, 6. Монфис (Француска) 3.625, 7. Чилић (Хрватска) 3.450, 8. Надал (Шпанија) 3.300, 9. Тим (Аустрија) 3.215, 10. Бердих (Чешка) 3.060 бодова, итд.

Ђоковић са Раонићем, Монфисом и Тимом

На завршном АТП турниру у Лондону (13-20. Новембар), Новак Ђоковић ће играти у групи са Милошем Раонићем, Гаелом Монфисом и Домиником Тимом, против којих води са укупно 23:0. Први меч игра у недељу, 13. новембра, против Аустријанца Тима. Уколико одбрани титулу коју је освајао претходне четири године, или на други начин оствари бољи резултат од Марија, завршиће годину на првом месту.

Енди Мари предводи групу у којој су Станислас Вавринка, Кеи Нишикори и Марин Чилић. Његов први меч је у понедељак, 14. новембра, против Марина Чилића.