Prekretnice u blistavoj karijeri

Već punu deceniju Novak Đoković preuzima ulogu naše fudbalske reprezentacije, kojoj je svako ovde selektor. I kada mu krene loše, svako ima ideju o tome šta treba da jede, šta da nosi oko vrata, koga da uključi u tim ili kako da servira. Većina, opet, shvata da ovo nije igranka bez prestanka. Da je već deceniju u vrhu i punih šest godina apsolutno najbolji teniser sveta; da je tri puta proglašavan za sportistu sveta; da je osvojio 12 grend slem titula i rekordnih 30 mastersa; duplirao sve prethodne rekorde u vođstvu na ATP listi i pre samo pet meseci povezao sve četiri najveće titule, prvi posle 47 godina i jedini na tri različite podloge...

Tu dolazi pitanje: kako čovek koji je do juče bio nenadmašan, odjednom ima toliko problema, da ne zna kako dalje?

Pre svega, pad nije došao odjednom i daleko od toga da je prvi u karijeri, ili nezaustavljiv. Tokom cele prošle godine, Đoković je izdržavao na ivici, pod pritiscima publike i zahteva da osvoji Rolan Garos, kako bi se kandidovao za najboljeg u istoriji, a ovog proleća, u sezoni šljake, to je počeo i da pokazuje, raspravom sa sudijama i nekontrolisanim izlivima besa. Sada izgleda kao da je poslednjom snagom održao tonus do osvajanja pariske šljake, a zatim su svi naredni ciljevi na terenu izgubili smisao.

Vladavina u eri Federera i Nadala, pa i Marija, zahtevala je savršenu harmoniju i maksimalan napor. Čim se jedna kockica mozaika u ličnom životu izgubila – potom druga i treća – nije mogao da nastavi u istom tempu, jer nema urođenu lakoću Federera, niti sreću Švajcarca da u prvim godinama karijere sakupi pehare protiv nedostojne konkurencije.

Naglim povlačenjem sa scene dvojice velikana sa 31 grend slem titulom, presahla je i motivacija dva najduža rivlastva u istoriji tenisa. Ako i sutra reši da se povuče, ostaviće Federera vođstvom od 23:22, Nadala sa 26:23, a Marija surovim rezultatom od 24:10. Koliko je novi lider ATP liste daleko za njim, pokazuju njegovi odnosi i sa ostalom dvojicom unutar velike četvorke: Federer 11:14, Nadal 7:17.

Danas se lako zaboravljaju sve krize kroz koje je Đoković uspešno prolazio. Zastoj posle prve grend slem titule 2008, predaje mečeva i promena ishrane uz pomoć Četojevića, problemi posle furiozne 2011, završene obnovljenom povredom u Dejvis kup meču u Beogradu. Muke posle neuspeha na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, kada mu je Mari prvi put preuzeo dve od tri najveće titule, a Federer, privremeno, vrh liste. Ustupanje posle Nadalovog neobičnog povratka na vrh 2013. i tim povodom odluka da angažuje Bekera, pre svega kao psihološku podršku...

Posle toga su došle dve i po najsupešnije godine, ne samo u njegovoj karijeri, nego verovatno i u celoj istoriji profesionalnog tenisa. I ove, najsvežije muke, imaju jednu zajedničku nit sa prethodnim – važnost koju pridaje ulozi nacionalnog uzora i heroja. Težina poraza od Kverija na Vimbldonu ne može da se poredi sa doživljajem olimpijskih neuspeha 2012. i 2016, što gledaoci mogu samo da pretpostave po gorkim suzama u Riju. Biti najbolji sportista sveta, a ostati bez olimpijskog zlata za zemlju, u prilici koja se pruža jednom u četiri godine, neuporedivo je teži udarac. Jer, Đoković je čovek u koga se nacija kune, spremna da jednako žučno i njega kune, čim izneveri želje i ambicije.

Kroz šta trenutno prolazi i šta želi zna samo on, a pomoć na terenu može mu doći samo iz najbližeg okruženja. Činjenica je da je Đokovićeva klupa delovala u Parizu otužno, posebno kada se poredi sa Marijevom, na kojoj su svi u dahu skakali na noge i uglas vikali kada je trebalo. Tu najpre treba očekivati promene koje bi mogle da ga pokrenu. Činjenica je i da fizički i emotivno nije bio dovoljno spreman.

Vajda mu je bio i ostao očinska figura, najsrdačnija podrška s klupe, u timu koji je živeo za uspehe budućeg šampiona, ali još od 2012. taj tim deluje manje orno i zainteresovano. Beker je učinio ono što je bilo potrebno za korak dalje. Iako na početku niko nije verovao u Nemca, Boris je ušao u ekipu sa svojih šest grend slem titula, koliko i tadašnji Đoković, kao teniski autoritet i slobodan da kaže sve što misli. Bez dlake na jeziku ili snebivanja pred mlađom zvezdom, za manje od dve godine je učestvovao u Đokovićevom dupliranju broja najvećih titula.

Kažu da je prosek trajanja teniskih trenera 18 meseci, što je Beker gotovo udvostručio. Ko je sledeći da pomogne jednom od najboljih u istoriji da nastavi, ili bude još bolji? Lendl je svojim rezultatima i ambicijama bio i ostao autoritet Mariju, koji i dalje mnogo zaostaje za karijerom trenera. Ko može da bude takav uzor današnjem Đokoviću? Niko ni približno nije bio u njegovoj koži, osim Pita Samprasa i dvojice koji još traju...

U pitanja ishrane i životnih principa ne treba ulaziti, jer su to lični stavovi sa kojima je Novak izgradio ovako blistavu karijeru. Upravo je promenom ishrane 2010. počeo šestogodišnji uzlet, posle kojeg sam mora da traži dalje ciljeve. Moguće je da se u sebi oprostio od trke sa Federerovih 17 velikih titula i 302 sedmice na vrhu ATP liste, ali to ne znači da mu žar borbe neće ponovo otvoriti apetite.

Mari i zvanično prvi

Endi Mari je prvi teniser posle 12 godina, osim Federera, Nadala i Đokovića, na vrhu ATP liste. Nadal je pao na osmo mesto, a Federer prvi put posle 14 godina nije u prvih deset.

Vrh ATP liste 1. Mari (Velika Britanija) 11.185 bodova, 2. Đoković (Srbija) 10.780, 3. Vavrinka (Švajcarska) 5.115, 4. Raonić (Kanada) 5.050, 5. Nišikori (Japan) 4.705, 6. Monfis (Francuska) 3.625, 7. Čilić (Hrvatska) 3.450, 8. Nadal (Španija) 3.300, 9. Tim (Austrija) 3.215, 10. Berdih (Češka) 3.060 bodova, itd.

Đoković sa Raonićem, Monfisom i Timom

Na završnom ATP turniru u Londonu (13-20. Novembar), Novak Đoković će igrati u grupi sa Milošem Raonićem, Gaelom Monfisom i Dominikom Timom, protiv kojih vodi sa ukupno 23:0. Prvi meč igra u nedelju, 13. novembra, protiv Austrijanca Tima. Ukoliko odbrani titulu koju je osvajao prethodne četiri godine, ili na drugi način ostvari bolji rezultat od Marija, završiće godinu na prvom mestu.

Endi Mari predvodi grupu u kojoj su Stanislas Vavrinka, Kei Nišikori i Marin Čilić. Njegov prvi meč je u ponedeljak, 14. novembra, protiv Marina Čilića.